Embargo koji je Evropska komisija predložila početkom maja bila bi najstroža sankcija do sada od početka invazije Moskve na Ukrajinu 24. februara i uključuje izdvajanje evropskih država koje najviše zavise od ruske nafte.
Mađarska, najbliži saveznik Moskve u EU-u, traži stotine miliona evra od EU kako bi ublažila cenu odustajanja od ruske nafte.
Sa druge strane, svih 27 država članica EU mora da odobri novi paket sankcija.
"Jedna država članica drži celu Uniju kao taoca. Moramo da se složimo, ne možemo biti taoci", rekao je ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrielius Landsbergis, prenosi Hina.
Nekoliko ministara direktno je prozvalo Budimpeštu, a Rumunija je ocenila da je na bloku da promeni stav Mađarske.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto prošle sedmice je ocenio da se rešenje ne nazire i ponovio da je vladi premijera Viktora Orbana potrebno "stotine miliona dolara" za mađarske rafinerije, povećanje kapaciteta naftovoda u Hrvatskoj i kompenzaciju za mađarsku privredu.
Ipak, ministri EU, od Austrije do Estonije, smatraju da će i dalje postojati naftni embargo, čak i ako se bude duže čekalo na dogovor.
"Ovaj paket sankcija biće usvojen i nafta će biti uključena", rekla je estonski diplomata Eva-Marija Limets. To je stav koji su ponovili i drugi, uključujući Luksemburg i Rumuniju, a priedlog Komisije je podržala i Španija.
Embargo na naftu, koji su već nametnule SAD i Velika Britanija i koji bi usledio nakon pet krugova ranijih sankcija EU, smatra se najboljim načinom da se smanje ruski prihodi i samim tim finansiranje rata u Ukrajini.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Josep Borelj prošle sedmice je nagovestio da bi na današnjem sastanku moglo da se pronađe rešenje problema.
Pojedine diplomate, međutim, sada pominju sastanak na vrhu 30. i 31. maja kao trenutak za dogovor o postepenoj zabrani ruske nafte, verovatno na šest meseci uz duži prelazni period za Mađarsku, Slovačku i Češku.
Kurir.rs/Agencije
NE PROPUSTITE
Bonus video:
