Izvoz Moskve gasa u zemlje van Zajednice nezavisnih država, koja uključuje 11 zemalja centralne Azije i istočne Evrope, pao je za skoro 28 odsto u prvih pet meseci 2022, saopštio je u sredu ruski državni energetski gigant Gasprom.
Gasprom je do sada prekinuo najmanje 20 milijardi kubnih metara svoje godišnje isporuke gasa kupcima u šest evropskih zemalja — Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj, Danskoj, Nemačkoj i Holandiji — jer nisu izvršili plaćanja u rubljama, što je predsednik Vladimir Putin zatražio još u martu. To iznosi skoro 13% ukupnog godišnjeg uvoza gasa Evropske unije iz Rusije, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku.
Međutim, Džejms Hakstep, šef analitike gasa za Global komoditi insajts rekao je CNN-u da su cene gasa porasle u proseku na 96 evra po megavat satu u 2022. u odnosu na prošlu godinu.
Kao rezultat toga, "malo je verovatno da će [Rusija] ostvariti znatno manji prihod dok se izvoz još više ne smanji" rekao je Hakstep.
Od Putinovog ultimatuma, Gasprom je ponudio kupcima rešenje. Kupci su mogli da uplate u evrima ili dolarima na račun u ruskoj Gasprombanci, koja bi potom konvertovala sredstva u rublje i prebacila ih na drugi račun sa kojeg bi se vršila uplata Rusiji.
Mnogi veliki kupci su prihvatili Gaspromovu ponudu za održavanje protoka gasa. Ali drugi su se opirali. U utorak je Šel saopštio da "nije pristao na nove uslove plaćanja“, što je dovelo do toga da je Gasprom zatvorio tokove ka svojim nemačkim kupcima. Holandska kompanija GasTera je nešto slično rekla u ponedeljak.
EU pokušava sve više da smanji zavisnost od Moskve, povećavajući uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i obećavajući da će smanjiti potrošnju svog ruskog gasa za 66 odsto pre kraja godine.
Zemlje se takođe utrkuju da popune svoja skladišta gasa uoči zime kako bi izbegle potencijalno katastrofalne šokove u snabdevanju. Blok je postavio cilj da podzemna skladišta u državama članicama budu popunjena najmanje 80% do novembra.
Nemačka, najveća ekonomija bloka, posebno se oslanja na ruski gas za napajanje svojih domova i teške industrije, ali je uspela da smanji udeo Moskve u svom uvozu na 35% sa 55% pre početka rata u Ukrajini.
Rusija još uvek ne oseća posledice. Dok je EU njen najveći kupac gasa, prema podacima američke Uprave za informacije o energetici, rastuće cene nafte i prirodnog gasa povećale su prihode Moskve.
Uvoz fosilnih goriva u EU iz Rusije je generisao 47 milijardi dolara u dva meseca nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, što je dvostruko više od vrednosti u istom periodu 2021, prema izveštaju Centra za istraživanje energije i čistog vazduha.
A neke od najvećih evropskih energetskih kompanija započele su proces otvaranja novih računa kod Gazprombanke kako bi održale protok gasa, uprkos insistiranju zvaničnika EU da bi takav potez bio u suprotnosti sa sankcijama Rusiji.
Ali kako se Evropa sve više udaljava od ruskog gasa u narednim mesecima, Moskvi će biti teže da pronađe alternativne kupce — kao što je to učinila za svoju naftu — jer se njen izvoz gasa uglavnom isporučuje cevovodima, za čije izgradnja može biti potrebne godine.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
