Zbog ruske invazije Ukrajini je zakočen izvoz pšenice čiji je jedan od najvećih svetskih proizvođača. Više od 90 posto izvoza kretalo se iz luka poput Odese ili Marijupolja preko Crnog mora. No, pomorske mine i razoreni Marijupolj sada taj put dovode u opasnost.
EU planira do jula da prebaci 20 miliona tona pšenice iz ukrajinskih silosa kroz koridor koji je nazvan "Put solidarnosti". Plan se fokusira na nabavku vozila iz privatnog sektora, koja će pšenicu prevesti putem ili železnicom, gradnju dodatnih skladišta žitarica unutar EU i smanjenje granične kontrole u zemljama koje graniče s Ukrajinom, poput Poljske i Rumunije, piše Jutarnji list.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prošle sedmice je navela da zbog nestašice i povećanja cena najviše pate u najsiromašnijim zemljama.
"Najviše pate krhke zemlje i ranjivo stanovništvo", rekla je, navodeći da je Ukrajina ključna za stabilnost globalnih cena hrane.
U Ukrajini smatraju da ni ti napori neće biti dovoljni. Ukrajinske pomorske luke mogle su da izvoze i do sedam miliona tona pšenice mesečno. Kopnene rute će teško nadmašiti brodove. Ukrajinski ministri, šefovi železnica i trgovci žitom smatraju da je pšenica osuđena na propast zbog mešavine birokratije, nedostatka vagona i pomorskih mina.
Oleksandar Kamišin, predsednik Ukrajinskih železnica u državnom vlasništvu, izjavio je u intervjuu za Politiko da bi njegova firma mogla da preveze do pet miliona tona pšenice mesečno unutar zemlje.
No, premeštaj sa ukrajinskih širokih koloseka na uske koloseke EU već predstavlja problem, što znači da će pšenica morati da se pretovaruje u različite vozove ili se postolja ispod svakog vagona moraju zameniti na granici. Kamišin je rekao da su njegovi zaposleni već sagradili 2000 postolja za uske koloseke kako bi roba lakše išla evropskom mrežom.
Problem predstavlja i nedostatak broj vagona i celokupna infrastruktura kako bi se saobraćaj preusmerio sa crnomorskih na baltičke luke. Ako će se hrana prevoziti putevima, to znači pronalazak hiljada kamiona i vozača. Čak i kada bi postojao dovoljan broj vagona, oni bi trebalo da prelaze granicu nesmetano.
Komisija procenjuje da vagoni čekaju u proseku 16 dana na granicama Ukrajine i EU. Kašnjenja na nekim prelazima traju i mesec dana. Jedina alternativa kopnenim rutama je da se natera Rusija da dopusti ukrajinskim brodovima prevoz žita Crnim morem. Moskva je do sada zauzvrat tražila ublažavanje ekonomskih sankcija na šta će Zapad teško pristati. Čak i ako se taj promet dopusti, moraće da se očiste morske mine.
Evropski zvaničnici svesni su izazova i priznaju da će. Nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir, koji predsedava grupom ministara poljoprivrednih ekonomija G7, priznao je da će korišćenje željeznice značiti "velike troškove i ograničeni kapacitet".
U međuvremenu, ranije danas, rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da brodovi koji prevoze žitarice smeju da napuste ukrajinske luke u Crnom moru humanitarnim koridorima i da je Rusija spremna da garantuje njihovu bezbednost.
Ministarstvo je navelo i da Rusija neće koristiti humanitarnu situaciju u Ukrajini kako bi ostvarilo napredak u svojoj "specijalnoj vojnoj operaciji".
Sa druge strane, Ankara je predložila da izvov žita iz Ukrajine ide preko komandnog centra u Istanbulu
Pokretanje komandnog centra u Istanbulu omogućiće izvoz 20 miliona tona žitarica iz ukrajinskih luka, rekli su diplomatski izvori a preneo Tas.
Mehanizam, koji su, kako se navodi, pozitivno primili i Rusija i Ukrajina, omogućiće deminiranje voda oko crnomorskih luka i otpremanje žitarica na strana tržišta.
Očekuje se da će u okviru ove inicijative biti izvezeno oko 20 miliona tona žitarica.
I turski list Sabah je izvestio o uspostavljanju komandnog centra, dodajući da je inicijativu za bezbedni koridor za ukrajinsko žito predložio predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
