To predstavlja izuzetan gubitak ljudskih života i kapaciteta za branioce, upletene u odbranu istočnog grada Severodonjecka koja se ove nedelje pretvorila u izgubljenu bitku. Ipak, grad je verovatno bio i mesto iz kojeg se Ukrajina mogla povući u odbranjiviji Lisičansk preko reke Siverski Donec, vrstu odbrambene situacije u kojoj je Ukrajina prošla mnogo bolje.
Sama brojka – više od 20.000 žrtava mesečno – postavlja pitanje u kakvom će stanju biti ukrajinska vojska ako se rat završi do jeseni. To važi i za Ruse, naravno. Ali osvajači su ti koji već kontrolišu velike delove Ukrajine i mogu da pauziraju borbe sa teritorijalnom nadmoćnošću.
Razmotrite brojke u kontekstu. Prema Međunarodnom institutu za strateške studije, ukrajinska vojska je imala 125.000 pripadnika – a pored toga je bilo još 102.000 nacionalnih i graničnih stražara. Grube procene analitičara sugerišu da se od početka rata ta brojka mogla udvostručiti na impresivnih 500.000.
Kijevske snage su daleko od tačke kolapsa. Ali nekoliko meseci velikih gubitaka značajno će narušiti njenu borbenu snagu, čak i omogućiti da se neki od ranjenika oporave. U međuvremenu, ukrajinske snage su već potisnute u artiljerijskom bombardovanju Donbasa koje je toliko intenzivno da će verovatno imati udar od granate na mnoge od onih koji ga prežive. Moral je svakako problem za Ruse, ali sada postoje izveštaji o dezerterstvu i sa ukrajinske strane.
Tako je hitna situacija da bi stranci sa borbenim iskustvom koji polože testove za pridruživanje međunarodnoj legiji mogli da budu na liniji fronta za manje od mesec dana nakon prelaska ukrajinske granice. Ali opet, visok nivo žrtava o kome se sada otvoreno govori može delovati kao prepreka regrutima u budućnosti.
Zapadni zvaničnici više vole da ne razgovaraju o uticaju rata na branioce, već na svojim brifinzima ističu probleme za Ruse. Ove nedelje, jedan od tih zvaničnika je rekao da je njihova procena bila da su osvajači izgubili „15.000 do 20.000 mrtvih“, od invazionih snaga koje su bile 150.000 ili više. Ipak, uprkos tome, moskovska vojska još uvek nije izgubila svoju ofanzivnu sposobnost.
Ali oni su odlučili da ne daju slične procene za Ukrajinu, što može stvoriti iskosan utisak da su Rusi gore. U stvari, sa artiljerijskim nadmašivanjem od 10 ili 15 prema jedan, prema Ukrajincima, može biti da je stopa žrtava zavojevača daleko niža u ovom trenutku, jer su u stanju da zadaju smrt na većoj udaljenosti braniocima koji ne mogu da ih vide.
Na ukrajinskoj strani sigurno nedostaje municije, opet po sopstvenom priznanju. Vadim Skibicki, zamenik šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe, rekao je da je Ukrajina koristila 5.000 do 6.000 artiljerijskih metaka dnevno i da je „skoro potrošila“ svoje zalihe sovjetskih standardnih granata od 152 mm. Sada se oslanja na NATO standardne haubice od 155 mm, iako je nejasno koliko ih ima.
Komandanti su takođe rekli Gardijanu da se Ukrajina bori za neku osnovnu opremu, kao što su šifrovani radio uređaji (gde rade mobilni telefoni, nije neuobičajeno da se umesto toga oslanjaju na bezbednu aplikaciju Signal) ili napredne nišane i optiku onih tipova koje obično koriste zapadne vojske .
Ukrajini ne nedostaje hrabrosti i odlučnosti. Podrška Zapada je i dalje na snazi, kao što pokazuje najava UK da će ove nedelje isporučiti nekoliko, možda tri višecevna bacača raketa, čak i ako je Kijev skoro odmah rekao da želi mnogo puta više. Ali ruske snage su te koje su pronašle način da napreduju u Donbasu, postavljajući pitanje da li je tromesečni rat na još jednoj prekretnici.
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
