IAEA do sada nije odgovorila na kritike ukrajinskog nuklearnog regulatora, ali su optužbe dovele nominalno neutralnu međunarodnu agenciju u nezgodnu situaciju dok se bori da dobije pristup ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje, koja je pod ruskom kontrolom.
Otkako su ruske trupe umarširale u nuklearnu elektranu u Černobilju na početku rata 24. februara, rizik za nuklearnu infrastrukturu Ukrajine je samo rastao, posebno u Zaporožju, gde su borbe i požar izbili u noći 4. marta, a prema Državnom nuklearnom regulatornom inspektoratu Ukrajine (SNRIU), poginula su "tri ukrajinska branioca“.
Grosi nije propustio priliku da se obrati obema stranama u sukobu, efektivno pozicionirajući agenciju kao posrednika u teškim i neviđenim nuklearnim pitanjima i značajno podižući profil IAEA.
Iako je ovaj proaktivni pristup generalno naišao na odobravanje, Grosi je na panel diskusiji Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, komentarišući situaciju u Zaporožju izazvao žestok reakciju Ukrajine i optužbe da je papagajski ponavljao rusku "propagandu“.
Grosi je elektranu opisao kao najveću u Evropi sa šest reaktora i rekao da ima "30.000 kilograma plutonijuma, 40.000 kilograma obogaćenog uranijuma i da moji inspektori nemaju pristup tome".
On je takođe rekao da je trenutna situacija u fabrici - kojom, iako je kontrolišu ruske snage, i dalje upravlja Energoatom - "bez presedana“ i "neodrživa“ i da inspektori moraju da posete lokaciju "kako bi sprečili da ili postoji problem ili da na kraju saznajemo da je nestalo nekoliko stotina kilograma materijala za nuklearno oružje".
Grosi je naglasio da IAEA želi da poseti Zaporožje kako bi se uverili da plutonijum i obogaćeni uranijum "nisu zloupotrebljeni u druge svrhe", prenela je IAEA.
SNRIU je brzo uzvratio, kritikujući nagoveštaje da je osetljivi materijal bio skladišten u fabrici, a ne u nuklearnom gorivu, čiji se veliki deo nalazi u bazenima za istrošeno gorivo ili suvim bačvama.
Ukrajinska agencija je saopštila da "kategorički opovrgava informacije o navodnom prisustvu plutonijuma i zaliha obogaćenog uranijuma... pogodnog za proizvodnju nuklearnog oružja,” rekavši da Ukrajina nije imala kapacitete neophodne za pretvaranje materijala u materijal koji je upotrebljiv za oružje zbog nedostatka tehnologije i političke zabrane njegove proizvodnje“.
Dodaje se da je IAEA "dobro poznato” da Ukrajina svake godine ispunjava svoje obaveze zaštite i naveli su da je "veoma tužno što se odvratne laži ruske propagande ponavljaju na visokom nivou od strane visokog zvaničnika IAEA”.
Da li su Ukrajinci pogrešno protumačili primedbe generalnog direktora je diskutabilno.
Jedan izvor specijalizovanog sajta za energetiku Energži intelidžens rekao je da Grosi "verovatno nije hteo da to kaže na taj način“.
Uprkos tome, izvor je rekao da je "zaprepašćen” što Grosi nije razjasnio da je materijal sadržan u nuklearnom gorivu, i dodao da "sada postaje neka vrsta javne tajne da želi da se kandiduje za generalnog sekretara nakon [trenutnog Generalnog sekretara UN Antonija] Gutereša“, čiji mandat ističe 2026.
U međuvremenu, oglasio se i Energoatom koji je Grosija optužio da "laže" kada je rekao da je Ukrajina rekla njegovoj agenciji da su "izgubili kontrolu" nad nuklearnim materijalom u Zaporožju i dodao da bi eventualna poseta agencije Zaporožju "legitimizovala" rusku okupaciju fabrike.
"Ukrajinska strana nije pozvala Grosija da poseti ZNPP [nuklearnu elektranu Zaporožje] i ranije mu je odbila takvu posetu, ističući da će poseta elektrani biti moguća tek kada naša zemlja povrati kontrolu nad njom“, naveli su iz Energoatoma.
Grosi je rekao i da ih je ukrajinski regulator obavestio da su "izgubili kontrolu" nad nuklearnim materijalom postrojenja koji je predmet Sporazuma o zaštitnim merama između Ukrajine i IAEA, kao i da je došlo do prekida razmene podataka o zaštitnim merama između Zaporožja i IAEA.
Energoatom je odmah odreagovao nazvavši Grosija "lažovom" i dodavši da su svi prekidi posledica rada "ruskih okupatora" koji su veštački izazvali krizu da bi doveli Grosija u Zaporožje.
"Stvar je u tome što su se i [Rusija i Ukrajina] složile da dođem, ali da pod njihovim zastavama“, rekao je Grosi u svom obraćanju Evropskom parlamentu. "Dakle, to je pomalo šizofrena situacija. Format, politički modaliteti posete su čak važniji od tehničke misije koju treba da obavim".
Grosi je u aprilu posetio nuklearnu elektranu u Černobilju severno od Kijeva koja je nekoliko sedmica bila pod ruskom kontrolom, a tokom tog perioda postojala je zabrinutost da bi prekidi struje na lokaciji mogli stvoriti opasnost od ispuštanja radioaktivnih supstanci.
Ove nedelje, ruska administracija u okupiranom delu Zaporoške oblasti, gde se nalazi fabrika, saopštila je da će održati referendum o pridruživanju Rusiji.
Oko 60 odsto oblasti je pod ruskom kontrolom, i deo je dela Ukrajine koji je Moskva zauzela početkom rata, uključujući većinu susedne provincije Herson, gde su zvaničnici postavljeni u Rusiji takođe razgovarali o planovima za referendum.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
