Rat Ukrajine sa Rusijom se približava svom petom mesecu usred sve veće zabrinutosti lokalnih medija da bi sve manja globalna medijska pažnja mogla da dovede do postepenog gubitka zapadne podrške baš u trenutku kada Moskva polako, ali stabilno napreduje na liniji fronta.
Uznemirenost odražava rastuću normalizaciju sukoba u kojem se veliki delovi zemlje osećaju udaljenim od rata u istočnom Donbasu – jer postaje jasno da se žrtve povećavaju, a ekonomski troškovi rastu.
"To je veoma realna pretnja, da se ljudi psihički umore“, rekla je Observeru Lesija Vasilenko, opoziciona poslanica iz liberalne stranke Holos.
Međunarodna medijska pokrivenost je značajno opala u poslednja dva meseca, dodala je ona, i "kako se taj broj dalje smanjuje, postoji veoma veliki rizik da podrška sa zapada opadne“.
Ukrajina je postala sve više zavisna od zapadne pomoći kako se rat nastavlja, kako u pogledu naoružanja tako i humanitarne podrške, i biće joj potreban novac međunarodne pomoći da pomogne u obnovi gradova koje su Rusi uništili u ranoj fazi borbi. Njena riznica je prazna.
U međuvremenu, čini se da je Rusija blizu zauzimanja razrušenog Severodonjecka, nakon neuspelog kontranapada ukrajinskih snaga.
Posle višenedeljnog ćutanja o žrtvama, ključni savetnici ukrajinskog predsednika su prošle nedelje priznali da u borbama svakog dana gine čak 150 osoba a bude ranjeno 800.
Snabdevanje oružjem ostaje na vrhu liste zahteva Ukrajine. Kijev je ove nedelje priznao da mu je skoro ponestalo sovjetskih zaliha. Postoji frustracija dinamikom snabdevanja i kritike na račun vlade predsednika Vladimira Zelenskog zbog toga što nije prenela donošenje operativnih odluka dalje u lancu.
NE PROPUSTITE
Dvojica vojnih komandanata, koji su tražili da ne budu imenovani, rekli su za Observer da, uprkos svim predsednikovim međunarodnim dostignućima, nije učinjeno dovoljno da se uhvati u koštac sa vojnom postkomunističkom birokratijom, i da su zalihe neke ključne opreme, kao što je šifrovani radio na bojnom polju, bile nedovoljne.
Pritužbe uključuju nedostatak praktične razmjene informacija na nivou jedinica sa Zapadom ili kontaktnih tačaka za pomoć u obuci naoružanja. Takođe nema načina da se sazna koja je oprema biti dostupna, a tu je i potreba za praktičnom pomoći oko transporta logistike iz čvorišta municije u jugoistočnoj Poljskoj.
Neimenovani komandanti čak smatraju da bi "bilo bolje da je Kijev ugrožen" jer bi to nateralo lidere da reaguju sada kada je tempo ratnih napora opao kada je postalo jasno da je ruski napad na prestonicu propao u aprilu.
Oni koji su bliži predsedniku su više filozofski nastrojeni prema opadanju medijske pažnje – dokle god zapadni političari ne izgube fokus, a jedinstvo među NATO saveznicima ostaje relativno snažno.
Aleksij Arestovič, visoki vojni savetnik u predsedničkoj kancelariji, rekao je da je zamor medija neizbežan kako sukob odmiče. "Bilo je neizbežno da je suđenj Džoni Dep/Amber Herd skupilo više pregleda i lajkova nego rat. Ljudi su umorni, ali nas nije briga. Ne morate uopšte da pričate o nama. Samo nam dajte oružje“, rekao je Observeru.
Čini se da se ukrajinska vojna taktika svodi na žestoku borbu i velike žrtave kako bi se usporio pokušaj Rusije da zauzme Severodonjeck i ostatak regiona Donbasa, dok se nada da će novo obećano zapadno oružje – kao što su višecevni raketni bacači iz SAD i Velike Britanije – omogućiti njenim snagama da povrate teritoriju izgubljenu od osvajača.
U međuvremenu, postoji posebna frustracija zbog Nemačke jer je spora u snabdevanju oružjem i Francuske zbog toga što je izgleda spremnija da stupi u kontakt sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Arestovič se fokusirao na Nemačku, gde šest nedelja nakon što je Bundestag velikom većinom izglasao slanje teškog naoružanja Ukrajini, ništa nije primljeno. Haubice se očekuju kasnije ovog meseca, a mobilna artiljerija Gepard u julu.
Zabrinutost je što sporo snabdevanje sprečava Ukrajinu da pobedi. "Da smo imali svo oružje o kojem su Nemci pričali, izbacili bismo Ruse, Herson bi bio oslobođen“, rekao je Arestovič – pre nego što je opisao vladu Olafa Šolca kao "sramotu“ i optužio kancelara da pokušava da Ruse ne povredi preterano.
Drugi se brinu da je takva priča o borbi previše optimistična. Nejasno je kakvu će razliku, ako je uopšte i bude, napraviti najnovija serija artiljerije većeg dometa, a mogla bi biti potrebna i znatno veća zapadna vojna pomoć.
Vasilenko je rekla da se plaši da bi Rusija mogla da "istroši međunarodnu pažnju prema Ukrajini“ ako se rat odugovlači i tako postepeno "gurne svet u neku vrstu mirovnog sporazuma“ koji bi predstavljao veću podelu zemlje.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
