Ovo su neka od pitanja koja međunarodni savez - koji se brzo okupio oko Ukrajine u danima nakon ruske invazije - stavlja na test. Savez je, tri meseca od početka rata, prilično napregnut, rekli su za Rojters zvaničnici i diplomate.
Dok se zapadne vlade bore sa sve većom inflacijom i troškovima energije, neke zemlje poput Italije i Mađarske pozivaju na brzi prekid vatre. To bi moglo da utre put smanjenju sankcija i kraju blokade ukrajinskih luka koja je pogoršala krizu sa hranom za najsiromašnije zemlje u svetu.
Ipak, Ukrajina, Poljska i baltičke zemlje upozoravaju da Rusiji ne treba verovati i kažu da bi joj prekid vatre samo omogućio da konsoliduje osvojenu teritoriju, regrupiše se i pokrene nove napade.
Rusi su "proširili narativ da bi ovo bio iscrpljujući rat, da treba da sednemo i nađemo konsenzus", rekao je visoki ukrajinski zvaničnik Rojtersu.
Američki ministar obrane Lojd Ostin rekao je da želi da "oslabi" Rusiju, a predsednik Džo Bajden pozvao je da se Putin goni za ratne zločine. Britanski premijer Boris Džonson rekao je da Kijev ne sme da bude primoran da prihvati loš mirovni sporazum i da Ukrajina "mora da pobedi"'.
Nemačka i Francuska su ostale nešto dvosmislenije, obećavajući da će sprečiti Putina da pobedi ali ne tako da ga poraze, dok istovremeno podržavaju nove stroge sankcije.
"Postavlja se pitanje hoćemo li se vratiti Hladnom ratu ili ne. To je razlika između Bajdena, Džonsona i nas", rekao je Rojtersu saradnik francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Rusija je u februaru pokrenula svoju "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini, uz objašnjenje da je potrebna kako bi se zemlja oslobodila opasnih nacionalista i smanjila ukrajinska vojna sposobnost - ciljevi koje je Zapad osudio kao neosnovani izgovor.
Moskva od tada tvrdi da vojna podrška Vašingtona i saveznika produžava rat i odvraća Ukrajinu od mirovnih pregovora. Kremlj je u martu zatražio od Ukrajine da, kao uvset za mir, prekine vojnu akciju, promeni svoj ustav kako bi učvrstila neutralnost, prizna Krim kao ruski i prizna istočna područja pod kontrolom separatista kao nezavisne države.
Podele bi mogle da postanu izraženije kako sankcije i rat uzimaju danak u globalnoj ekonomiji, što bi moglo izazvati razne reakcije - što ide na ruku Putinu.
"Od početka je bilo jasno da će s vremenom biti sve teže - dolazi zamor ratom", rekla je estonska premijerka Kaja Kalas u intervjuu za CNN. "Možda postoji razlika između onih zemalja koje imaju mnogo bolje susede od nas i onih koje imaju drugačiju istoriju od nas, baltičkih zemalja i Poljske".
Kako se nositi sa Putinom?
Makron je upozorio da eventualni mir ne bi trebalo da "ponizi" Rusiju kao što je to bilo u slučaju Nemačke 1918. godine.
On je, poput nemačkog kancelara Olafa Šolca, sve vreme zadržao otvorene kanale komunikacije sa Kremljom, što je izazvalo zaprepašćenje u drugim zemljama. Poljski predsednik uporedio je telefonske pozive Putinu sa razgovorima sa Adolfom Hitlerom tokom Drugog svetskog rata.
"Moraćemo da se u nekom trenutku suočimo sa Putinom, osim ako ne dođe do puča u Kremlju. Posebno zato što ovaj rat mora biti što kraći", rekao je Makronov saradnik koji je, kao i ostale diplomate sa kojima je Rojters razgovarao, želeo da ostane anoniman.
Šolc je rekao da su njegovi i Makronovi razgovori sa Putinom služili za prenošenje čvrstih i jasnih poruka i naglasio da sankcije Rusiji neće prestati ako Putin ne povuče trupe i pristane na mirovni sporazum prihvatljiv za Kijev.
Međutim, jedan član Šolcovog tima rekao je Rojtersu da je Makronova formulacija bila "nesrećna". Pojedine francuske diplomate takođe su privatno izrazili rezerve u vezi sa Makronovim stavom, rekavši da rizikuje otuđenje Ukrajine i istočnoevropskih saveznika.
Iako je zahvalna na podršci Zapada, Ukrajina je ogorčena na sugestije da bi trebalo da ustupi deo teritorije u okviru sporazuma o prekidu vatre, a ponekad se dovodi u pitanje i jesu li ukrajinski saveznici na pravi način ujedinjeni protiv Rusije.
Makronovo upozorenje da ne treba ponižavati Rusiju nagnalo je ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebu da kaže da Francuska tim stavom ponižava samo sebe, a odnosi Kijeva sa Šolcom su ionako hladni.
"Nemamo (Vinstona) Čerčila u Evropskoj uniji. Nemamo nikakvih iluzija o tome", rekao je visoki ukrajinski zvaničnik, misleći na britanskog premijera iz Drugog svjetskog rata.
Zvaničnik iz kancelarije francuskog predsednika rekao je da "u onome što predsednik govori nema ustupaka u pogledu Putina ili Rusije". Francuska želi ukrajinsku pobedu i povratak ukrajinskih teritorija, rekao je zvaničnik, a dijalog sa Putinom je važan "ne radi kompromisa, već da mu kaže kako mi vidimo stvari".
Zvaničnik američke administracije rekao je da je Vašington sve glasniji u izražavanju svog skepticizma prema tome da Rusija deluje u dobroj veri, ali je negirao da postoji "strateška razlika" među saveznicima.
Portparol Stejt departmenta rekao je Rojtersu da su SAD, radeći zajedno sa saveznicima, Ukrajini "izašle u susret" - sa sankcijama, donacijom oružja i drugim merama - uprkos tome što su neki pre invazije sumnjali u jedinstvo saveza. Cilj je, rekao je portparol, dovesti Ukrajinu u jaku poziciju za pregovore.
Slaba Rusija?
Osvrnuvši se na Ostinove komentare, prvi zvaničnik rekao je da Vašington nema nameru da menja rusko vođstvo, ali da želi da vidi da je zemlja oslabljena do te mere da više ne može da izvede takav napad na Ukrajinu.
"Svi su se fokusirali na prvi deo onoga što je Ostin rekao, a ne na drugi deo. Želimo da vidimo Rusiju oslabljenu do te mere da više ne može da učini ovako nešto", rekao je zvaničnik.
Jedan izvor iz nemačke vlade rekao je da je Ostinov cilj da oslabi Rusiju problematičan. Žalosno je što je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, iz Šolcovog koalicionog parnera Zelenih, podržala taj cilj, rekao je izvor, jer to komplikuje ukidanje sankcija, bez obzira na to da li je Ukrajina pristala na mirovni sporazum ili ne.
Izvori iz nemačke vlade takođe su rekli da su zabrinuti da bi neki na Zapadu mogli da podstiču Ukrajinu na nerealne vojne ciljeve, uključujući ponovno zauzimanje Krima koji je Rusija pripojila 2014. godine, a što bi moglo da produži sukob.
Berbok je nedavno rekla da će sankcije ostati na snazi dok se ruske trupe ne povuku sa Krima.
U međuvremenu je ukrajinski ambasador u Nemačkoj više puta kritikovao Nemačku zbog odugovlačenja sa slanjem teškog naoružanja Ukrajini, iako je Berlin snažno branio svoju podršku.
Viši savetnik predsednika Volodimira Zelenskog, Mihajlo Podoljak, signalizirao je da je Ukrajina sve više frustrirana. "Rusija ne sme da pobedi, ali nećemo da šaljemo teško oružje - jer to može da uvredi Rusiju. Putin mora da izgubi, ali nemojmo uvoditi nove sankcije. Milioni će gladovati, ali mi nismo spremni za vojne konvoje sa žitom", ironično je napisao je na Tviteru 31. maja.
"Rast cena nije najgore što čeka demokratski svet s takvom politikom", poručio je Podoljak.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/Rojters
NE PROPUSTITE
