NATO nema planove za postavljanje vojnih baza u Švedskoj i Finskoj kada ove skandinavske zemlje uđu u Alijansu, rekao je zamenik generalnog sekretara Mirča Đeoana. Ove dve zemlje nalaze se na nekoliko birokratskih koraka od ulaska u najjači vojni savez na planeti, što bi moglo da dovede do eskalacije napetosti u odnosima sa Rusijom, dok više od 130 dana traje invazija na Ukrajinu.
Simetričan odgovor
- Nemamo planova za slanje dodatnih trupa u neku od ove dve zemlje. One imaju respektabilne nacionalne armije i sposobne su da se samostalno brane - rekao je Mirča Đeoana.
Pretnja iz Rusije: Riskirate živote građana
Poslanik ruske Dume Vjačeslav Volodin upozorio je Finsku i Švedsku da ne osnivaju baze NATO: - Ako Finska i Švedska na svojoj teritoriji otvore NATO baze, to im neće pružiti sigurnost. Upravo suprotno, to bi samo ugrozilo sigurnost građana u blizini tih baza. Zna se koji se ciljevi gađaju u slučaju konflikta - rekao je Volodin.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je prošle nedelje da, "ukoliko se povećaju vojni kontingenti i infrastruktura u Švedskoj i Finskoj, onda će Rusija biti u obavezi da odgovori simetrično i pojača pretnju prema teritorijama sa kojih se njoj preti. - Ne planiramo da imamo baze NATO u ove dve zemlje, jer one imaju veoma visok nivo vojne i strateške zrelosti - napomenuo je Đeoana. Proces pristupanja Švedske i Finske u NATO započeo je u utorak, kada su ambasadori svih 30 zemalja članica potpisali ugovor, nakon čega sledi ratifikacija u nacionalnim parlamentima. Očekuje se da ovaj proces bude brzo završen iako se Turska protivila ulasku Stokholma i Helsinkija u Alijansu, ali je predsednik Redžep Tajip Ergodan popustio nakon što je dobio garancije da će njegovi uslovi biti ispunjeni. - Nema preciznog rasporeda, ali očekujemo da se proces ratifikacije što pre završi. Mnoge zemlje su već pokrenule proceduru - dodao je Đeoana.
Ograničene zalihe
On je pohvalio zemlje članice i saveznike za podršku Ukrajini u odbrani od ruske invazije, ali je istovremeno izrazio zabrinutost zbog toga koliko će dugo moći da se nastavi isporuka naoružanja i municije. - Vojne zalihe u evropskim zemljama su ograničene. Mnoge države nemaju industrijske kapacitete da brzo povećaju proizvodnju naoružanja na duge staze.
NE PROPUSTITE
LETONIJA VRAĆA OBAVEZAN VOJNI ROK: Nemamo razloga da verujemo da će Rusija promeniti svoje ponašanje
