Borisa Džonsona podržavaju visoki funkcioneri konzervativne partije da bude sledeći generalni sekretar NATO-a kada mesto postane upražnjeno.
Premijer se proglašava kao kandidat za ključnu funkciju odbrane, a očekuje se da će sadašnji sekretar Jens Stoltenberg da ostavku u septembru sledeće godine.
Džonson je najnoviji britanski političar kojme je ponuđena ta uloga, posle Bena Volasa, ministra odbrane, i Tereze Mej i Dejvida Kamerona, obojice bivših premijera.
Tajming uloge bi Džonsonu omogućio neko vreme da napuni baterije nakon što se povuče sa mesta premijera 6. septembra.
On bi morao da da ostavku kao poslanik da bi preuzeo tu ulogu, koju su jednoglasno imenovale zemlje članice NATO-a.
Britanski kandidat je već dugo predlagan za tu ulogu zbog nepoverenja SAD u bilo koje ličnosti iz Evropske unije koje preuzimaju posao, s obzirom na ponovljene predloge planova za novu vojsku EU, prenosi NZ Herald.
Velikoj Britaniji takođe veruju baltičke države, a Džonson je lično dobio međunarodne zasluge za pomoć u izgradnji međunarodne koalicije protiv ruskog Vladimira Putina.
Poslanik Ričard Draks, visoki konzervativni član biračkog odbora za odbranu, rekao je da bi podržao premijera za tu ulogu ako to želi.
Draks je za Telegraf rekao: „Svaki istaknuti Britanac bi bio odličan izbor. Ako je to ono što Boris Džonson zaista želi da uradi, naravno, ja bih to podržao.
Poslanik Mark Fransoa, još jedan član odbora za odbranu, dodao je: „Ljudi će se verovatno godinama svađati oko nasleđa Borisa Džonsona – ali jedna stvar koja je očigledno neosporna je njegova apsolutno čvrsta podrška Ukrajini suočenoj sa ruskim varvarstvom.
„Ako bi se prijavio da postane generalni sekretar NATO-a, pretpostavljam da bi se mogao osloniti na predsednika Zelenskog za referencu".
Dejvid Džons, bivši ministar za Bregzit, dodao je: „Boris je zapravo predvodio zapadni odgovor Putinu. Boris je bio taj koji je otišao u Švedsku i Finsku i pozvao lidere obe zemlje da podnesu zahteve za članstvo u NATO, što su naravno i uradili. "
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
