Arogancija moći je posebno zloslutna i odvratna kada lider na vlasti rizikuje ogroman broj života da bi napravio provokativan potez na svetskoj geopolitičkoj šahovskoj tabli. Plan Nensi Pelosi da poseti Tajvan je u toj kategoriji. Zahvaljujući njoj, šanse za vojnu konfrontaciju između Kine i Sjedinjenih Država su porasle.
Bajdenova nespremnost da jasno odbije takvu posetu odražava podmukli stil njegovog sopstvenog konfrontacionog pristupa Kini.
Dugo zapaljive zbog Tajvana, tenzije između Pekinga i Vašingtona sada su blizu rasplamsavanja, zbog Pelosijeve želje da bude prvi govornik Predstavničkog doma koji će posetiti Tajvan u poslednjih 25 godina. Uprkos alarmima koje su pokrenuli njeni planovi putovanja, predsednik Bajden je stidljivo reagovao - čak i dok veliki deo establišmenta želi da se putovanje otkaže.
"Pa, mislim da vojska misli da to trenutno nije dobra ideja“, rekao je Bajden o budućem putovanju 20. jula. „Ali ne znam kakav je to status.“
Bajden je da blokira i odbaci Pelosijino putovanje na Tajvan, ali nije. Ipak, kako su dani prolazili, curele su vesti da je u gornjim delovima njegove administracije veliko protivljenje putovanju.
„Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan i drugi visoki zvaničnici Saveta za nacionalnu bezbednost protive se putovanju zbog rizika od eskalacije tenzija preko Tajvanskog moreuza“, objavio je Fajnenšel tajms. I u inostranstvu, „kontroverza oko putovanja izazvala je zabrinutost među saveznicima Vašingtona koji su zabrinuti da bi to moglo da izazove krizu između SAD i Kine“, prenosi portal Real News.
Ističući da je američki vrhovni komandant sve samo ne nevini posmatrač u smislu Pelosijevog putovanja, zvaničnici su otkrili da Pentagon namerava da obezbedi borbene avione kao pratnju ako ona prođe sa posetom Tajvanu. Bajdenova nespremnost da jasno odbije takvu posetu odražava podmukli stil njegovog sopstvenog konfrontacionog pristupa Kini.
Pre više od godinu dana — pod odgovarajućim naslovom Njujork tajmsa „Bajdenova politika Tajvana je zaista, duboko nepromišljena“ — Piter Bejnart je istakao da je od početka svog predsedništva Bajden „odbacivao“ dugogodišnju američku politiku „jedne Kine“ : „Bajden je postao prvi američki predsednik od 1978. koji je ugostio izaslanika Tajvana na njegovoj inauguraciji. U aprilu je njegova administracija objavila da ublažava decenijama stara ograničenja na zvanične kontakte SAD sa vladom Tajvana. Ove politike povećavaju izglede za katastrofalan rat. Što više Sjedinjene Države i Tajvan formalno zatvaraju vrata ponovnom ujedinjenju, veća je verovatnoća da će Peking tražiti ponovno ujedinjenje silom.
„Stalno tvrdimo da se naša politika 'jedne Kine' nije promenila, ali poseta Pelosi bi očigledno predstavljala presedan i ne može se tumačiti kao u skladu sa 'nezvaničnim odnosima'", rekla je Suzan Tornton, bivša vd pomoćnika sekretara za Istočne Azije i Pacifika u Stejt departmentu.
Bejnart je dodao: „Ono što je ključno je da tajvanski narod sačuva svoju ličnu slobodu i da planeta ne izdrži treći svetski rat. Najbolji način da Sjedinjene Države ostvare te ciljeve je održavanje američke vojne podrške Tajvanu, uz istovremeno održavanje okvira „jedne Kine“ koji je više od četiri decenije pomogao da se održi mir na jednom od najopasnijih mesta na svetu.
Sada, potez Pelosi ka poseti Tajvanu doveo je do dalje namerno erozije politike „jedne Kine“.
Mnogi komentatori, iako veoma kritični prema Kini, priznaju opasan trend. „Bajdenova administracija ostaje posvećena tome da bude više jastrebova prema Kini od svog prethodnika“, napisao je u petak konzervativni istoričar Najl Ferguson. Dodao je: „Verovatno, kalkulacija u Beloj kući ostaje, kao i na izborima 2020., da je oštra prema Kini pobednik glasova — ili, drugačije rečeno, da rade bilo šta što republikanci mogu da prikažu kao 'slabost prema Kini ' je gubitnik glasova. Ipak, teško je poverovati da bi ova kalkulacija važila ako bi rezultat bila nova međunarodna kriza, sa svim njenim potencijalnim ekonomskim posledicama.
U međuvremenu, Volstrit Žurnal je sumirao trenutni nesiguran trenutak naslovom u kojem se navodi da bi Pelosijeva poseta „verovatno potopila probno zbližavanje između SAD i Kine“.
Ali posledice – daleko od toga da su samo ekonomske i diplomatske – mogle bi biti egzistencijalne za celo čovečanstvo. Kina ima nekoliko stotina nuklearnog oružja spremnog za upotrebu, dok Sjedinjene Države imaju nekoliko hiljada. Potencijal za vojni sukob i eskalaciju suviše je stvaran.
„Stalno tvrdimo da se naša politika 'jedne Kine' nije promenila, ali poseta Pelosi bi očigledno predstavljala presedan i ne može se tumačiti kao u skladu sa 'nezvaničnim odnosima'", rekla je Suzan Tornton, bivša vd pomoćnika sekretara za Istočne Azije i Pacifika u Stejt departmentu. Tornton je dodao: „Ako ona ode, izgledi za crast ide uveliko jer će Kina morati da odgovori.
Prošle nedelje, par mejnstrim političkih analitičara iz elitnih istraživačkih centara — Nemačkog Maršalovog fonda i Američkog instituta za preduzetništvo — napisalo je u Njujork tajmsu: „Jedna varnica bi mogla da zapali ovu zapaljivu situaciju u krizu koja eskalira u vojni sukob. Poseta Nensi Pelosi Tajvanu bi to mogla da obezbedi.”
Ali jul je završen jakim indikacijama da je Bajden dao zeleno svetlo i da Pelosi i dalje namerava da nastavi sa skorom posetom Tajvanu. Ovo je vrsta vođstva koja nas sve može pobiti.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
