Obilazak drevne kanalizacije? Susret sa remek-delom čipkarstva iz 16. veka? Ovo su dve terapije koje se nude ljudima u Briselu koji pate od depresije, stresa ili anksioznosti.
Od ovog meseca, psihijatri u jednoj od najvećih gradskih bolnica mogli su da ponude pacijentima "recepte za muzeje“, besplatnu posetu sa nekoliko prijatelja ili članova porodice kako bi otkrili jednu ili više kulturnih institucija u Briselu.
Delfin Huba, zamenica gradonačelnika Brisela zadužena za kulturu, veruje da je ovaj projekat prvi te vrste u Evropi. Cilj je da se ojača pristup kulturi nakon napornih dana izolacije, rekla je ona za Observer. "Želim da se svi vrate u naše kulturne institucije… ali znamo da, čak i pre kovida, nekim ljudima nije bilo lako da otvore vrata muzeja, ne osećaju se opušteno, ne misle da to je za njih. I zaista želim da pokažem da su kulturni prostori za sve".
Drugi cilj je, rekla je ona, da se lekarima da "novi alat u procesu lečenja“. Mladog socijalističku političarku inspirisao je sličan projekat u Kanadi, gde lekari od 2018. izdaju recepte-ulaznice za Muzej lepih umetnosti u Montrealu.
U Briselu pilot projekat traje šest meseci i uključuje pet muzeja koji su direktno pod kontrolom gradskih vlasti. To uključuje Gradski istorijski muzej, Centar za savremenu umetnost i Muzej mode i čipke.
Pacijenti takođe mogu otkriti Muzej kanalizacije, koji im omogućava da šetaju 10 metara ispod zemlje duž obala Sene, skrivene reke Brisela, uglavnom popločane u 19. veku. Ili bi mogli da istraže kolekciju odeće koja pripada Maneken Pisu, statui dečaka koji je postao simbol belgijskog humora
Heruvimska bronzana figura ima skoro 1.100 kostima, uključujući jedan koji mu je francuski kralj Luja XV poslao 1747. godine da se iskupi za krađu statue od strane svojih vojnika, i poklon Rolingstonsa, ukrašen "jezikom" benda.
"Sve bi moglo da ima terapeutsku vrednost ako pomaže ljudima da se osećaju dobro i da dođu u kontakt sa sobom“, rekao je dr Johan Njuel, psihijatar u Univerzitetskoj bolnici Brugman, koja učestvuje u pilot projektu.
On očekuje da bi "muzejski recepti" odgovarali osobama koje pate od depresije, anksioznosti, poremećaja iz autističnog spektra, psihoze i bipolarnog poremećaja. "Mislim da bi skoro svako mogao imati koristi od toga“, rekao je on. "Verovatno bi bio prilagođeniji ljudima koji su već malo dalje u procesu oporavka“, nego onima koji su teško bolesni, rekao je on.
Muzejski, naglasio je Njuel, su dobrovoljni dodatak lekovima, psihoterapiji, individualnoj ili grupnoj terapiji, kao i vežbanju, zdravoj ishrani i drugim oblicima opuštanja.
"To je samo jedan dodatni alat koji bi mogao pomoći ljudima da izađu iz kuće: da se resocijalizuju, ponovo povežu sa društvom", rekao je on.
Studija Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. navodi da umetnost može da pomogne ljudima koji pate od mentalnih bolesti i eksperti su pozvali na veću saradnju između profesionalaca iz kulture i javnog zdravlja.
Ako pilot projekat bude uspešan, šema bi mogla da uključi i druge muzeje, bioskope, bolnice i grupe pacijenata. Ljudi koji se oporavljaju od povreda mozga, kao i stariji ljudi i deca, takođe bi mogli imati koristi, sugerisao je Njuel.
Huba, navodi da je projekat dizajniran da bude što jednostavniji. Ljudi "neće imati vodiča ili nešto posebno jer ne želimo da budu stigmatizovani ili da se osećaju drugačije“.
Pacijenti bi razgovarali o svojoj sa svojim lekarom, koji bi proverio "kako im je bilo, šta im se dopalo, šta im se nije dopalo“, rekao je Njuel. Pored šanse da se ponovo poveže sa društvom, on takođe vidi priliku za tiho razmišljanje daleko od životne vreve. "Naše društvo je tako, tako zaposleno, tako puno stresa i stimulansa“, rekao je on. Muzeji na recept daju ljudima "priliku da se na trenutak smire“.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
