Uprkos proglašenom jedinstvu NATO-a na pozadini ukrajinske krize, pravi rat između Turske i Grčke sprema se unutar alijanse, piše kolumnistkinja Velt -a Karolina Druten.
"Na papiru su Turska i Grčka saveznici. Ali u nedavnoj prošlosti ove dve zemlje su više puta stajale na ivici rata", istakao je autorka.
Ona je podsetila da su dve zemlje bile blizu oružanog sukoba 80-ih, 90-ih, pa čak i pre dve godine: sporovi između Ankare i Atine ticali su se nalazišta ugljovodonika i statusa grčkih ostrva, a sada su nesuglasice ponovo eskalirali.
Nedavno je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zapretio Grčkoj da bi se njegovi vojnici mogli „pojaviti noću“. Istovremeno, Ankara je ranije optužila Atinu za granatiranje teretnog broda, naglasio je ona.
Suština sukoba između dve zemlje je u tome što Turska optužuje Grčku za kršenje sporazuma iz Lozane (1923) i Pariza (1947) i militarizaciju ostrva, navodi se u članku. Ankara insistira da Atina na ovaj način gubi suverenitet nad njima, dok grčka strana ističe da se brani, jer Turska drži brojne desantne letelice na zapadnoj obali, dodaje Druten.
Obe zemlje istovremeno proglašavaju pravo na vađenje prirodnog gasa sa polja u Sredozemnom moru , navodi se u članku.
U slučaju vojnog sukoba između dve zemlje, pomoć NATO-a Ukrajini može biti ugrožena , citira autor Rajana Gingerasa, profesora na Mornaričkoj postdiplomskoj školi i istoričara poznog Otomanskog carstva. Prema njegovim rečima, destabilizacija u zoni sukoba postaće „najveća noćna mora“, budući da je grčka luka Aleksandrupolis ključna tačka za snabdevanje Kijeva oružjem alijanse.
Autor je napomenuo da povelja NATO-a ne reguliše postupanje članica bloka u slučaju rata između ostalih članica organizacije.
"Ako se turski vojnici 'pokažu noću', kako preti Erdogan, onda je sasvim jasno ko će u ovom slučaju biti agresor. Ali ako do sukoba dođe na otvorenom moru, biće drugačija situacija", nastavila je ona.
Istovremeno, Druten očekuje da će NATO delovati kao posrednik, pošto ne postoji mehanizam za isključenje zemalja iz bloka.
U zaključku, autor je naveo da u dogledno vreme ne vredi čekati smanjenje napetosti i naglasio da i najmanji previd može dovesti NATO do „granice mogućnosti“.
NATO saveznici Grčka i Turska više puta su se našle na ivici oružanog sukoba zbog teritorijalnih sporova. Nova runda napetosti počela je 23. avgusta, kada je Atina , prema Ankari , rasporedila sisteme protivvazdušne odbrane S-300 ruske proizvodnje na gađanje borbenih aviona F-16 tokom misije NATO-a. Grčka to poriče.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zapretio je susednoj zemlji strašnim posledicama ako dalje eskalira, podsećajući na masakr u Smirni (današnji Izmir ) od pre jednog veka.
Ankara je navela da od NATO-a očekuju objektivnost u vezi sa incidentom. Prema rečima turskog ministra odbrane Hulusija Akara , Atina ignoriše međunarodno pravo, dobrosusedske odnose i prijateljstvo. Zauzvrat, grčko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da turski zvaničnici podrivaju koheziju NATO-a.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
