Najnovije vesti

RUSIJA SE PRIPREMA DA FORMALNO PRIPOJI OKUPIRANE DELOVE: Spremni da anektiraju okupiranu Ukrajinu posle referenduma
Foto: Shutterstock

posle referenduma

RUSIJA SE PRIPREMA DA FORMALNO PRIPOJI OKUPIRANE DELOVE: Spremni da anektiraju okupiranu Ukrajinu posle referenduma

Planeta

Rusija se priprema da formalno pripoji okupirane delove Ukrajine u kojima je Kremlj organizovao "referendum", a ukrajinska vlada i Zapad su ga proglasili nezakonitim i nameštenim.

Naoružani vojnici su tokom pet dana glasanja išli od vrata do vrata sa izbornim zvaničnicima, a građani su glasali pred njima. Sumnjivo visoki procenti u korist pripajanja Rusiji smatraju se manipulacijom za otimanje ukrajinske zemlje dok je rusko rukovodstvo sve više saterano u ćošak posle nedavnih vojnih gubitaka u Ukrajini.

Administracije koje je postavila Moskva u četiri regiona južne i istočne Ukrajine, tvrde da 93 odsto glasača u Zaporoškoj oblasti podržava aneksiju, kao i 87, odsto u Hersonskoj oblasti, 98 odsto u Luganskoj oblasti i čak 99 odsto u Donjeckoj.

Proruski zvaničnici ta četiri regiona rekli su da će na osnovu takvih rezultata glasanja tražiti od ruskog predsednika Vladimira Putina da uključi njihove oblasti u sastav Rusije. Lideri separatista Leonid Pasečnik u Lugansku i Denis Pušilin u Donjecku rekli su da odlaze u Moskvu da "reše formalnosti" oko aneksije.

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine nazvalo je glasanje "propagandnom predstavom" i "ništavim i bezvrednim".

"Prisiljavanje ljudi u tim oblastima da neke papire popune uz puščanu cev je još jedan ruski zločin u toku agresije na Ukrajinu", piše u saopštenju.

Zapadne zemlje su takođe odbacile glasanje kao pokušaj Moskve da legitimizuje svoju invaziju na Ukrajinu pokrenutu 24. februara.

"Bez obzira na tvrdnje Rusije, to ostaje ukrajinska teritorija i Ukrajina ima svako pravo da nastavi da se bori za svoj puni suverenitet", rekla je portparolka Bele kuće Karin Žan-Pjer.

Bela kuća
foto: Shutterstock

"Kao odgovor, radićemo sa našim saveznicima i partnerima na nametanju dodatnih ekonomskih sankcija" Rusiji i pristalicama aneksije, rekla je ona.

SAD su najavile i dodatnu 1,1 milijardu dolara pomoći Kijevu, uz finansiranje 18 naprednijih raketnih sistema i drugog oružja za borbu protiv bespilotnih letelica koje Rusija koristi protiv ukrajinskih trupa. Najnoviji paket povećava ukupnu američku pomoć Ukrajini na skoro 17 milijardi dolara.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pozvala 27 zemalja članica EU da se dogovore o novom paketu sankcija Rusiji zbog predloženih aneksija.

Ursula fon der Lajen
foto: EPA Stephanie Lecocq

Kremlj je ostao nepokolebljiv uprkos svemu tome. Portparol Dmitrij Peskov rekao je da Rusija u najmanju ruku namerava da istera ukrajinske snage iz regiona Donjecka čijih oko 60 odsto teritorije kontrolišu ;ruske i separatističke snage.

U intervjuu za Asošijeted pres, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog je rekao da je Ukrajina odlučna da povrati svu teritoriju koju je Rusija zauzela tokom rata.

Mihail Podoljak je rekao da ruska aneksija neće promeniti ništa na bojnom polju:

"Naše akcije ne zavise toliko od toga šta Ruska Federacija misli ili želi, koliko od vojne sposobnosti Ukrajine".

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs je rekao novinarima u Vašingtonu da se SAD neće protiviti da Ukrajina koristi oružje koje isporučuju SAD za napad na istočna područja ako ih Rusija anektira.

"Bili smo jasni prema našim ukrajinskim partnerima u vezi s određenim sistemima dužeg dometa: da su ti sistemi za upotrebu na suverenoj ukrajinskoj teritoriji. Ako i kada dođe do aneksije - kako očekujemo, te oblasti će ostati suverena ukrajinska teritorija", rekao je Prajs.

Pošto je kontraofanziva Ukrajine ovog meseca nanela moskovskim snagama teške neuspehe na bojnom polju, Rusija je rekla da će pozvati 300.000 rezervista da se pridruže borbi. Upozorila je i da bi mogla da pribegne nuklearnom oružju.

Ta delimična mobilizacija je duboko nepopularna u nekim oblastima gde ima protesta i slučajeva nasilja, dok desetine hiljada Rusa beže iz zemlje.

Masovni egzodus je stvorio višednevne kilometarske redove na nekim graničnim prelazima, a lokalne ruske vlasti u jednoj oblasti duž granice sa Gruzijom rekle su da će početi da dele hranu, vodu i drugu pomoć onima koji čekaju da odu. Moskva je, kako se izveštava, postavila vojne službe na granicama kako bi presrela neke od onih koji pokušavaju da otputuju iako su podložni mobilizaciji.

Mobilizacija je navela Ambasadu SAD u Moskvi da upozori Amerikance da odmah napuste Rusiju jer "Rusija može odbiti da prizna američko državljanstvo osoba s dvojnim državljanstvom, uskrati im pristup američkoj konzularnoj pomoći, spreči njihov odlazak iz Rusije i regrutuje dvojne državljane za vojnu službu".

Prethodna bezbednosna upozorenja Ambasade izdata tokom rata takođe su savetovala Amerikance da odu.

Ukrajinski vojni i zapadni analitičari rekli su da Rusija na liniju fronta šalje trupe koje nemaju nikakvu obuku.

Vašingtonski Institut za proučavanje rata preneo je onlajn video-snimak čoveka koji se predstavio kao pripadnik ruskog Prvog tenkovskog puka, i vidno uznemiren rekao da on i drugi novi pripadnici te jedinice neće proći obuku pre slanja u okupirane delove Hersonske oblasti.

"Malo je verovatno da će mobilisani ljudi sa dan ili dva obuke značajno ojačati ruske pozicije pogođene ukrajinskom kontraofanzivom na jugu i istoku", navodi Institut.

Analizirajući stanje na bojnom polju, britansko Ministarstvo odbrane je saopštilo da ukrajinska kontraofanziva napreduje polako jer je ojačala ruska odbrana.

Lokalni ukrajinski zvaničnici prijavili su ruske napade u delimično okupiranoj oblasti Donjecka u kojima je poginulo pet ljudi, kao i artiljerijske udare u gradu Nikopolju na jugu Ukrajine. U tom gradu je pogođeno 10 višespratnica i privatnih kuća, škola i dalekovodi, rekao je Valentin Rezničenko, načelnik lokalne vojne uprave.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track