Američki Institut Kvinsi nedavno je ukazao na mogućnost da je američka javnost sve umornija od podrške ratu u Ukrajini u anketi koju je u njihovo ime sproveo levičarski Data For Progres. Vredi razmotriti izvor. Kvinsi je liberalni trast mozgova sa stabilnim ekspertima koji izgledaju čvrsto u taboru pomirenja Rusije. Ali, posle više od sedam meseci rata i milijarde američke pomoći, vredi se zapitati da li se američka podrška može nastaviti. Osim ankete Kvinsija, postoje znaci zabrinutosti na koje je Bajdenova administracija bolje da obrati pažnju.
Favorizovanje Ukrajine, suprotstavljanje Rusiji, neodobravanje Vladimira Putina i odobravanje Vladimira Zelenskog su skoro jedina pitanja sa dvopartijskim konsenzusom. U nedavnoj anketi Jugov, 81 odsto Amerikanaca smatra Rusiju „neprijateljskom“ ili „neprijateljem“, sa demokratama sa 83 odsto i republikancima sa 82 odsto, a Putina sa 76 odsto neodobravanja (i demokrate i republikanci ne odobravaju Putina sa 77 odsto – što znači da svaki ne voli Trampa i Bajdena, respektivno, više od Putina). Najbolja podrška Rusiji je u demografskoj grupi od 18 do 29 godina, ali i dalje 70 odsto gleda na Rusiju negativno, a 64 odsto ne odobrava Putina.
Podrška favorizuje Ukrajinu u odnosu na Rusiju sa 69 odsto prema 5 odsto, a demokrate sa 81 odsto podrške. Republikanci i nezavisni imaju 64 odsto, odnosno 63 odsto, ali to ne znači veću podršku Rusiji, koja je 8 odsto, odnosno 3 odsto. Što se tiče Zelenskog, njegovo odobravanje je na nivou 56 odsto, naspram 17 odsto koji ne odobrava (demokrate: 70 odsto; republikanci 53 odsto). U stvari, Zelenski ima veće odobravanje od bilo kog domaćeg američkog političara. Možda bi Zelenski trebalo da se kandiduje za predsednika SAD, a ne Bajden ili Tramp.
Ali podrška Ukrajini može biti slabija nego što pokazuju ankete.
Amerikanci još uvek ne mare za spoljne poslove. U anketi Kvinsija, rat u Ukrajini je na poslednjem mestu među pitanjima. Jugov ima samo 6 procenata koji kažu da je „nacionalna bezbednost“ njihovo najvažnije pitanje („spoljna politika“ je na nuli). I to osećanje je opravdano. Rat je imao mnogo manji uticaj na Sjedinjene Države nego na ostatak sveta. Iako je to možda pogoršalo inflaciju, čini se da je veliki federalni stimulans veći krivac. Za razliku od Evrope, ovde su male šanse za nestašicu energije ili bilo kakvu direktnu fizičku pretnju iz Rusije.
Najbolje objašnjenje za podršku Ukrajini je uvređeni američki osećaj za pravdu i moralni gnev. Amerikanci ne vole nasilnike, a Putin uživa u toj ulozi.
Nažalost po Ukrajinu, nepravda je teška osnova za političku podršku i može biti nadjačana ličnim interesom. Anketa Kvinsija se čini prilično tačnom u pokazivanju slabljenja javne podrške kada je u pitanju cena. Kada su suočeni sa rastućim cenama gasa i inflacijom, manje je verovatno da će 58 odsto podržati Ukrajinu (imajte na umu da je 52 odsto manje verovatno da se suoči sa nuklearnom pretnjom — što sugeriše da se Amerikanci više plaše cene na pumpi nego termonuklearnog rata).
Važno je da Amerikanci navode inflaciju kao svoju brigu broj jedan (Jugov) sa republikancima od 25 procenata, daleko ispred bilo čega drugog. Iako se 50 milijardi dolara za Ukrajinu teško može porediti sa stimulacijom od više biliona u poslednje dve godine, ta potrošnja je debela meta jastrebova protiv inflacije i deficita. Na kraju krajeva, zaustaviti keš strancima je lakše nego zaustaviti ga za američke građane.
Republikanski Kongres verovatno će više ispitati buduću pomoć Ukrajini. Bajden će morati da iznese mnogo snažniji argument za nastavak pomoći, a odbrana međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima neće ga smanjiti. Administracija će morati da potkrepi svoj argument povezivanjem pomoći sa interesima Sjedinjenih Država. Takođe će morati da obezbede neki put ka završnici. Beskonačni rat neće biti popularan, a tim Bajden će skupo platiti nespremnost da pruži odlučnu pomoć i oružje ranije u sukobu.
A upravo je američka javnost najvažnija biračka jedinica za Ukrajinu. Velike nacije Evropske unije pokazale su se kao nepouzdane, privremene i nespremne da pruže potrebnu vojnu podršku (baš kako je Putin pretpostavio). Nemačka, na primer, ostaje u stanju beskrajne debate o nabavci ofanzivnog oružja. A francusko obećanje o nekoliko samohodnih artiljerija moglo bi se više odnositi na marketing njihove odbrambene industrije nego na pomoć Ukrajini.
Srećom po Ukrajinu, potreba da demokrate krive bilo koga osim sebe za poraz od Trampa 2016. godine ih čvrsto stavlja za veću pomoć svima koji se bore protiv Putina. Jačanje podrške republikanaca je glavno pitanje koje treba rešiti.
Zelenski i Bajden bi prilično lako mogli da se uključe u preventivnu akciju kako bi sprečili republikansko slabljenje Ukrajine eksplicitno navodeći da će Rusija morati da plati račun za američku vojnu pomoć. Sjedinjene Države i zapadne zemlje zamrzle su stotine milijardi dolara sredstava ruske centralne banke. Pored toga, zaplenili su ličnu imovinu od sankcionisanih pojedinaca. Teško je smatrati bilo koju rusku kompaniju ogrankom države, koja otvara još više sredstava za zaplenu.
Postoji protivljenje kršenju „suverenog imuniteta“ Rusije od strane elemenata međunarodne elite, pa čak i nekih vašingtonskih istraživačkih centara, kao što je sve irelevantniji Kato institut. Čini mi se (i mislim da bi se američka javnost složila) da su ničim izazvana invazija, masakri civila, nuklearna ucena i očigledno nezakonita aneksija dovoljni da suspenduju međunarodna „prava“ Rusije.
Osim toga, bilo bi mudro da Zelenski i ukrajinska vlada daju prednost američkim kompanijama u bilo kojoj rekonstrukciji. Na kraju krajeva, ako Sjedinjene Države daju najveći deo vojne pomoći i obezbeđuju najefikasnije oružje, Amerikanci bi trebalo da budu na prvom mestu za ponovnu izgradnju. Ukrajina je već izbacila Ruse iz njihove nuklearne industrije u korist Vestinghousea iz Pitsburga. Zelenski bi trebalo da jasno stavi do znanja da ima više odakle je to došlo.
Ukrajina je u prilično dobrom vojnom smislu, a Putinova megalomanija i sociopatija idu na ruku Zelenskom. Ali saosećanje prema autsajderu može trajati samo toliko dugo.
Kako se računi gomilaju i rat odugovlači, američka javnost će verovatno biti manje oduševljena. Najbolje vreme da obezbedite buduću podršku je da to učinite kada su vremena dobra. Čekanje da se javno mnjenje smekša je recept za katastrofu. A za Ukrajinu je američko javno mnjenje važnije od bilo koje druge nacije.
Kurir.rs/Hill
NE PROPUSTITE
