Rat u Ukrajini gurnuo je Nemačku u ogromne nevolje zbog njene velike zavisnosti od ruskih izvora energije. Zbog ovoga su neki uvereni da je pravi cilj Vladimira Putina, zbog kojeg je započeo rat, da slomi Nemačku, ekonomski motor Evrope.
„Vojnik Putin nije zabrinut za Donbas, on se bavi obnavljanjem ruske moći dok istovremeno slabi Zapadnu Evropu. A ako želite da oslabite Evropu, prvo morate da isključite ekonomsku moć EU: Nemačku. Ovo je napisao nemački novinar Gabor Štajngart u svom nedavnom komentaru za nemački nedeljnik Fokus.
Štajngart piše da ruski predsednik Vladimir Putin nikada nije javno objavio da želi da ratom oslabi Zapadnu Evropu ili Nemačku, ali je taj cilj sada postao više nego očigledan.
On je takođe uveren da Putin vodi rat protiv Nemačke na pet odvojenih linija fronta, tako da će vojni neprijatelj Rusije, odnosno Nemačka, u svakom slučaju imati gubitke.
NE PROPUSTITE
Za prvi deo fronta se kaže da je Putinovo namerno testiranje spremnosti Nemačke za rat. Dakle, ratom u Ukrajini namerno izaziva Nemačku, koja se posle 1945. zaklela na nenasilje i antimilitarizam.
Prema Štajngartu, drugi prednji deo je Putinova namera da Nemačkoj oduzme jeftinu energiju kojom je decenijama podsticala svoju izvozno orijentisanu ekonomiju. Ovim je Putin gurnuo Nemačku u recesiju. „Stalno poskupljenje energenata je kao mina koja će ove zime razneti mnoga preduzeća“, sumorno predviđa nemački novinar.
Treći prednji deo je Putinov plan da Nemačku gurne u dužničku krizu. „Tamo gde je nekada bio naš državni budžet, sada je dubok krater. Putin je bombardovanjem uništio ono najvažnije što je ovu zemlju (Nemačku, op. str.) razlikovalo od mnogih njenih suseda, a to je zdrava finansijska situacija. piše Steingart. "Vanbudžetskim finansijskim obavezama stvorenim nakon napada na Ukrajinu, Vlada pokušava da sakrije od nas da smo u ogromnim dugovima. Činjenica da koalicija, nakon što je potrošila 100 milijardi na ponovno naoružavanje, sada mora da potroši još 200 milijardi o ekonomiji podrške, pokazuje razmere štete koja nam je učinjena“. Prema Štajngartu, ovih 200 milijardi evra je u osnovi ratna obveznica.
Četvrta fronta na kojoj Putin napada Nemačku trebalo bi da bude njegova integracija sa Kinom, najvažnijim nemačkim azijskim trgovinskim partnerom. Štajngart je uveren da će upravo na ovom „prednjem delu” Nemačka na kraju ostati bez „ekonomske vatrene moći” ako prva ne zakaže.
Iako je jasno da Kina pomaže Rusiji povećanjem uvoza ruske nafte i gasa, a pritekla je i u međunarodnom platnom prometu i problemima zbog narušenih lanaca snabdevanja i prekida tehnološke saradnje sa Zapadom, Nemačka ne može da odgovori. „Zavisnost nemačke automobilske industrije, hemijskih kompanija, mašinstva i pogona od Kine je prevelika. Putinova kineska kompanija za reosiguranje radi.
Za peti deo fronta se kaže da je Putinova želja da slabljenjem Nemačke ugrozi najvažniji projekat posleratnog perioda – evropsko ujedinjenje. Kako piše Steingart, solidarnost unutar EU je veoma oslabljena.
„Mnogi naši evropski prijatelji misle da je Nemačka veliki bankomat. Ali ovaj bankomat se postepeno prazni. Na ekranu je pisalo crveno: Molimo izaberite manji iznos i razgovarajte sa svojim savetnikom banke.“
Da li je Nemačkoj potreban ratni kancelar? Štajngart je na kraju komentara napisao da Nemačka može da se spase samo ako u celini razume Putinov rat. Prema njegovom mišljenju, Nemačkoj je na njenom čelu potreban ratni kancelar umesto „dečjih vrtića”.
Kurir.rs/Siol.net
NE PROPUSTITE
