Kako su ovi vrhunski tehnološki rukovodioci – za koje se pretpostavlja da su inteligentni, sposobni i dobri poslovni lideri – tako pogrešno procenili situaciju?

Tehnologija je i dalje ključna, ali više nije sve na svetu

Ove nedelje velike tehnološke kompanije poput Mete (bivši Fejsbuk) i Sejlsfors, napravili su velike rezove i otpustili na hiljade zaposlenih.

Tako su se pridružili kompanijama poput Strajpa, Snapa i Netfliksa koju su takođe nedavno otpustile deo svoje radne snage.

Reč je o različitim kompanijama koje imaju jednu zajedničku crtu. Brzo su rasle kako je pandemija koronavirusa tokom 2020. godine izazvala potražnju za digiltanim proizvodima i ulugama i uhvaćena su nespremne kada je usledio povratak u „normalnost“. Tu su ih dočekali još i rast kamatnih stopa, a inflacija je zaustavila dobra vremena.

„Na početku pandemije koronavirusa 2020. godine, svet se brzo okrenuo ka onlajnu, što je dovelo do velikog rasta prihoda. Mnogi ljudi su predviđali da će to biti trajno ubrzanje koje će se nastaviti čak i kada se pandemija završi“, napisao je Mark Zakerberg, osnivač Fejsbuka u dopisu zaposlenima, kada je pokušao da im objasni zašto otpušta 11.000 ljudi u Meti, prenosi Biznis insajder.

„I ja sam, pa sam doneo odluku da povećam naše investicije. Nažalost, ovo se nije odigralo kako sam očekivao“, napisao je on.

Međutim, on nije jedini. Mnogi tehnološki giganti su izražavali slična mišljenja u poslednje vreme.

„Previše smo zapošljavali za svet u kojem se nalazimo“, napisali su osnivači Strajpa u dopisu zaposlenima u koje su najavili da će otpustiti 1.000 radnika ili 14 odsto osoblja.

Sve ovo navodi da se postavi prirodno pitanje. Kako su ovi vrhunski tehnološki rukovodioci – za koje se pretpostavlja da su inteligentni, sposobni i dobri poslovni lideri – tako pogrešno procenili situaciju?

pexelsthisisengineering3862132.jpg
Tim Edukacija 

To i nije sasvim nelogično. U prvim danima pandemije, nekoliko kompanija je pauziralo zapošljavanje ili otpuštalo kao meru uštede, pod pretpostavkom da će kriza usporiti ekonomiju.

„Biće potrebno dosta vremena – možda nekoliko kvartala – pre nego što budemo sigurni da je virus obuzdan“, napisala je ugledna kompanija rizičkog kapitala Sekvoja u memorantumu iz marta 2020. godine.

„Biće potrebno mnogo vremena da se globalna ekonomija oporavi. Neki od vas će se možda osetiti smanjenje potražnje, a neki će se suočiti sa izazovima ponude“, naveli su.

Međutim, desilo se potpuno suprotno, pošto su ljudi provodili više vremena na interetu, gledajući jutjub snimke, kupujući i igrajući igrice.

Startapi su prikupili gomilu novca, a velike tehnološke kompanije su videle da su im akcije porasle. Čak je i industrija PC računara koja se dugo „patila“ doživela renesansu.

Lako je zamisliti kako je taj preokret izgledao kao druga šansa, prilika da se „gvožđe kuje dok je vruće“.

Sa niskim kamatnim stopama i visokim procenama, kao i radom na daljinu, osećao se ključni trenutak u istoriji tehnologije.

Ipak, odavno postoje znaci da to neće trajati večno. Pre skoro godinu dana, postalo je jasno da će dostupnost vakcina i ponovno otvaranje globalne ekonomije oslabiti oslanjanje na tehnologiju.

Tehnologija je i dalje ključna u svakodnevnom životu, ali više nije centar univerzuma.

Tako da je razumjivo, da su ljudi poput Zakerberga ulagali kao da se svet zauvek promenio. Ali opet, ništa ne traje večno. Ovo kockanje je na kraju koštalo posla hiljade ljudi, a pretpostavlja se i da je dovelo u opasnost od doportacije ljude koji nisu iz SAD ali rade u tehnološkoj industriji.

Pozitivno je to što su Zakerberg i drugi direktori priznali greške.

Kurir.rs/Nova