U pozadini neuspeha planova vojne agresije ruske federacije na nezavisnu i suverenu evropsku državu Ukrajinu, Kremlj svakodnevno pribegava terorizmu velikih razmera protiv civilnog stanovništva naše zemlje, saopštio je ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač.
"Stalni napadi ruske federacije na energetsku infrastrukturu Ukrajine ugrožavaju živote civilnog stanovništva, uključujući skoro 7 miliona dece. Deca Ukrajine suočavaju se sa oštrom zimom, hladnoćom i mrakom, bez ikakve ideje o tome kako i kada može doći do predaha. Deca ne mogu da pohađaju redovno i onlajn obrazovanje, jer mogućnost da pohađaju školu je nemoguća zbog uništavanja institucija i opasnosti od udara države teroriste, ruske federacije.
Skoro sva ukrajinska deca nemaju stalan pristup struji, grejanju i vodi, odnosno uslovima koji obezbeđuju njihovo zdravlje i bezbednost.
Samo prema zvanično potvrđenim informacijama, od ruskih agresora u periodu od 24. februara do 18. decembra 2022. godine u Ukrajini je poginulo 450 dece, 863 je povređeno. Navedene brojke ne uključuju informacije sa privremeno okupiranih teritorija Ukrajine, što znači da je prava slika mnogo strašnija.
Posebno je cinično to što ruske trupe potpuno uništavaju one regione Ukrajine čije stanovništvo govori uglavnom ruski jezik. Desetine hiljada ljudi ubila je moskva u Mariupolju, gradu u Donbasu koji je pre godinu dana bio veoma napredan u slobodnoj Ukrajini, a sada ga je horda kremlja praktično zbrisala sa lica zemlje i pretvorila u grad masovnih grobnica.
Trenutno moskovske trupe uništavaju još jedan grad Donbasa – Bahmut koji je svojevremeno gostoljubivo primao srpske doseljenike i koji je bio administrativni centar Slavjanoserbije (likvidirana je od carske uprave zajedno sa Zaporoškom Sečom kao opasnost za slobodoumlje u Ruskoj imperiji).
Agresija moskve na Ukrajinu nije počela 2022. godine, već u februaru 2014. godine kada su Ukrajinci svojom krvlju potvrdili put ka Ujedinjenoj Evropi. Prvo je rf anektirala Krim, a zatim Donbas pretvorila u bojno polje. Pre osam godina više od 1,8 miliona stanovnika Krima i Donbasa bilo je prinuđeno da napusti svoje domove zbog ruske okupacije i preseli se u bezbednije oblasti Ukrajine. Mi smo brinuli o svojim državljanima i zato tada izbeglice sa Krima i istočne Ukrajine prvog talasa mnogi evropski građani, među kojima i iz Srbije, nisu primetili.
Od početka agresije na Ukrajinu 2014. godine rusija je prekršila oko 400 međunarodnih sporazuma, uključujući Budimpeštanski memorandum, Povelju Ujedinjenih nacija, niz konvencija UN i Helsinške sporazume, kao i Sporazum o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu između Ukrajine i ruske federacije.
Dakle pokušaji šefa diplomatske misije države teroriste da laže o tome da su Ukrajina i Zapad „prevarili“ rusku federaciju Minskim sporazumima na pozadini masovnih ubistava i raketnih napada izgledaju patetično i cinično. Uostalom, upravo je moskva, nakon zauzimanja Krima i istovremeno suočena sa žestokim otporom ukrajinske vojske u Donbasu 2014, iskoristila pauzu koju je dobila Minskim sporazumima kako bi akumulirala snage i pokrenula novi talas agresije u januaru 2015. Još se ni mastilo drugog Minskog sporazuma nije osušilo, a ruska federacija je okupirala Debaljcevo u Donbasu", navodi Tolkač.
"Sada, pošto je naišla na odlučujući otpor, Moskva želi novu pauzu kako bi prikupila snagu za nova ubistva.
Za Zapadni Balkan je posebno opasno to što predstavnik države teroriste u Beogradu pokušava ne samo da laže o Minskim sporazumima koje ruska federacija nikada nije ispunila i konačno uništila kada je pokrenula novi talas sveobuhvatne agresije na Ukrajinu, već i da povuče određene paralele sa Briselskim sporazumom. Dakle, nakon neuspeha na ukrajinskom frontu, započevši genocid nad civilnim stanovništvom Ukrajine, moskva pokušava da rasplamsa sukob na Balkanu. Pre svega kako bi napala jedinstvo Evrope.
Važno je sprečiti da dođe do realizacije takvog scenarija. To zahteva pažnju i budnost demokratskog sveta, posebnu odgovornost Beograda i Prištine.
Da, mi težimo jedinstvu demokratskog sveta, da se svi pridruže uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji.
Uostalom, Srbija se pridružila sankcijama satelitu agresora – Belorusiji. Sada je potrebno pridružiti se sankcijama bar onima koji u moskvi donose odluke da se ubijaju, pljačkaju i siluju građani Ukrajine, onima koji proizvode smrtonosno oružje koje uništava civile i nišani u skoro sedam miliona dece Ukrajine.
Upravo u ovim trenucima, pred navršavanje godine dana od početka novog talasa agresije na Ukrajinu, vreme je da odlučno pokažemo agresoru naše jedinstvo, odlučnost i privrženost univerzalnim demokratskim principima", dodaje u svom saopštenju ambasador Ukrajine u Srbiji.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
.
