Da li će najrazorniji zemljotres u Turskoj od 1939. godine srušiti i turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana. Sve su glasnija pitanja da li je tragedija ovakvih razmera mogla da bude izbegnuta i da li je Erdoganova vlada mogla da učini više? Izbori se bliže u Turskoj i veliko je pitanje da li će Erdogan, pod teretom stvarnih ali i političkih ruševina, ostati na vlasti i posle 20 godina. O tome kakva je politička budućnost prvog čoveka Turske, govorio je dr Dragan Petrović, naučni savetnik Instituta za međunarodnu poliitku i privredu.
- Razmere ovog zemljotresa su izuzetno retke. Kada govorimo o zemljotresu iz 1939. godine, treba reći da je tadašnji predsednik Kemal Ataturk koji je bitno izmenio Tursku, umro neposredno posle toga, a zemljotres je takođe bio ozbiljan. Tu se spajaju rasedi afričke i maloazijske ploče - rekao je Petrović dodao:
- Erdogana je lider opozicije Kemal, optužio da nije najbolje reagovao, mada je pre toga rekao da svi treba da budu jedinstveni. Ono što se može zameriti Erdoganu jeste što je postradao veliki broj zgrada koje očigledno nisu na adekvatan način izgrađene. Nažalost potresi ne prestaju, doduše ne ovolikog intenziteta.
Petrović smatra i da je zakasnelo pojavljivanje predsednika Turske na mestima katastrofe takođe potez koji je podložan kritici.
- Na mestima nesreće, lično se pojavio tek posle nekoliko dana, a trebalo bi da je to učinio odmah, pogotovo što je imao takvih mogućnosti. Meni se čini da je atmosfera oko izbora već bila uzavrela i da je ovo veliko iznenađenje za sve. Za razliku od Sirije koja se nalazi pod višestrukim sankcijama, svet ipak reaguje. Situacija je neugodna i nikako nije prijatna ni za Tursku, ni za njenu vlast.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
