Rusija je zemlja koja trenutno trpi najstrože sankcije na svetu, ali što smo bliže godišnjici specijalne vojne operacije u Ukrajini, sve je jasnije da ni te ekonomske blokade nisu uspele da Kremlj uzdrmaju onako kako su se mnogi nadali, ocenjuje Asošiejted pres.
Vrednost rublje kreće se oko istog kursa kao i nedeljama pred sukob (dolar: 75 rublji), a iako se prošle godine ruska ekonomija "smanjila" za 2,2 odsto to je svakako daleko od predviđanja od 15 odsto ili više koja su imali zvaničnici Bajdenove administracije.
I na sve to, Međunarodni monetarni fond potpuno je potopio lađe Zapada, jer je predviđeno da će ruska ekonomija ove godine, rastom od 0,3 odsto nadmašiti britansku koja se suočava sa "kontrakcijom" od 0,6 odsto.
Zamenik američkog ministra finansija Voli Adejemo naglasio je da su zapadne sankcije samo jedno "sredstvo kao deo veće strategije" i da SAD nastavljaju da prilagođavaju svoje blokade kako bi nadmašile ruske promene strategije.
"Ruska ekonomija je daleko manja, daleko zatvorenija i više će ličiti na Venecuelu, Severnu Koreju i Iran nego na veliku ekonomiju G-7", nada se Adejemo koga demantuje decembarski izveštaj Kongresne istraživačke službe koji otkriva da su "sankcije stvorile izazove za Rusiju, ali do danas nisu donele ekonomski 'nokaut' koji su mnogi predviđali".
Šta je sve sankcionisano i zašto?
Bajden je prošle godine sankcije Zapada nazvao "novom vrstom ekonomskog državnog upravljanja koja ima moć da nanese štetu koja je konkurentna vojnoj moći".
Cilj blokada je da kazne Rusiju i blokiraju njen pristup međunarodnim finansijskim sistemima i bankovnim računima koji su joj potrebni za finansiranje vojnih snaga. Kontrola izvoza takođe ograničava pristup Moskve kompjuterskim čipovima i drugim proizvodima potrebnim za opremanje moderne vojske.
U ove napore bez presedana da se Rusija kazni uključilo se više od 30 zemalja, uključujući SAD, zemlje EU, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanadu, Australiju, Japan i druge — odnosno više od polovine svetske ekonomije. Oni su nametnuli ograničenja cena ruske nafte i dizela, zamrznuli sredstva ruske Centralne banke i ograničili pristup SVIFT-u, dominantnom sistemu za globalne finansijske transakcije.
Direktno je sankcionisano oko 2.000 ruskih firmi, vladinih zvaničnika, oligarha i njihovih porodica - uskraćen im je pristup američkim bankovnim računima i finansijskim tržištima, sprečeni su da posluju sa Amerikancima i putuju u SAD i još mnogo toga.
Ali, za razliku od sankcija širom zemlje Iranu i Severnoj Koreji, ograničenja postavljena Rusiji su usmerena na određene industrijske sektore, firme i pojedince - tako da bi se zadržao protok ruske nafte i gasa i ograničili poremećaji globalne ekonomije.
Za Maršala Bilingslija, pomoćnika ministra finansija za finansiranje terorizma u Trampovoj administraciji, sankcije su bile daleko od neprobojnih i Kremlju je lako da ih izbegne.
"Rusija je našla rupe u sankcijama" smatra Bilingsli, a prenosi Asošiejted pres.
Tom Fajerston, advokat za sankcije, smatra da je potrebno više vremena da sankcije počnu da deluju.
"Svako ko očekuje da uvede velike sankcije u ponedeljak, a da u utorak padne ruski režim, nije razuman. To je velika privreda koja ima velike rezerve. Ima veliki izbor trgovinskih partnera. Ono što vidimo i ono što vlada kaže jeste da su sankcije na pravom putu i da su ozbiljno umanjile sposobnost Rusije da deluje", uveren je on.
Dok zapadne sankcije pritiskaju, Rusija produbljuje odnose sa zemljama koje su odbile da nametnu embargo. Njen izvoz u Brazil, Kinu, Indiju i Tursku porastao je za najmanje 50 odsto od početka rata u poređenju sa prethodnom godinom, prema Istraživačkoj službi Kongresa.
Uprkos tome, vlada SAD ni na koji način nije završila, piše Asošiejted pres i najavljuje da će Ministarstvo finansija u petak uvesti još jedan veliki krug sankcija Rusiji sa verovatnim fokusom na logističke i proizvodne firme.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
