MOLDAVIJA PRED UKRAJINSKIM SCENARIJOM OD PREVRATA DO NAPADA: Počelo je provokacijama i operacijama pod lažnom zastavom!

U skladu sa poslednjim razvojem događaja nameće se nekoliko ključnih stvari za analizu. Orkestrirana provokacija u odmetnutom delu Moldavije - Transnistriji neodoljivo podseća na događaje koji su prethodili u Gruziji i Ukrajini.

Zvanični moldavski izvori navode da je u Transnistriji 11.000 tona isteklih vojnih resursa, dok bi 9.000 tona bilo korisno u današnjim borbenim uslovima. Nije navedena uska specifikacija oružja i vojne tehnike. Ruska vojska broji do 1500 vojnika, većina njih ,kao u slučaju Ukrajine, je stekla ruska državljanstva dok su svega njih pedesetak poslati iz Rusije.

U pogledu oružanih snaga aktivni sastav Moldavije broji 6000 ljudi, dok rezervni sastav broji 12.000. U pogledu tehnike Moldavija zaista raspolaže skromnim arsenalom od 10 tenkova, 381 oklopnjaka, 9 samohodnih artiljerjskih oruđa, 69 artiljerjskih oruđa dominatno starog sovjetskog oružja. U pogledu avijacije od aviona i helikoptera broji 21 iz istog perioda. 2015. Godine u ekspertskim krugovima je istaknuta potreba za jačanjem saradnje sa NATO-om u cilju modernizacije i podrške moldavskim oružanim snagama.

Provokacije i operacije pod lažnom zastavom mogle su se očekivati nakon što je predsednica Maia Sandu pred Generalnom skupštinom OUN 16. Marta 2022. zatražila od Rusije da bezuslovno ukloni municiju i tehniku iz pobunjenog regiona. 25. Aprila 2022. izbila je eksplozija u ministarstvu bezbednosti nepriznate republike u Tiraspolju, da bi 26.aprila došlo do uništenja repetitora eksplozijom. Tri dana pre ovih eksplozija ukrajinska služba bezbednosti je obelodanila da Rusija sprema provokacije operacijama pod lažnom zastavom. Vlasti nepriznate republike su proglasile crveni nivo opasnosti od terorizma.

Ruska Duma je već pozvala na „zabrinutost“ povodom 200.000 ljudi u nepriznatoj republici. Zamenik komiteta državne Dume konstatovao je da Transnistrija želi da krene putem nezavisnosti kao DPR, LPR, Južna Osetija.

Izneta je i pretnja da Moldavija treba da očekuje ukrajinski scenario.

Pre nekoliko nedelja i ruski ministar spoljnih poslova izneo je pretnje na račun Moldavije rekavši da težnja ka EU i NATO svedoči o antiruskoj politici. Ovako preteća retorika ruske diplomatije o Moldaviji kao „anti-ruskoj“ državi je već viđen obrazac na primerima Gruzije, Ukrajine pa i država na Zapadnom Balkanu. Ruski ogoljeni ciljevi više nisu skriveni. Svaka država koja je označena kao ruska zona uticaja suočiće se sa pretnjama, tajnim podrivačkim akcijama i pritiscima ukoliko nastoji da se priključi Evropskoj Uniji i NATO-u.

Narod u Moldaviji živi na najnižem evropskom standardu. Pro ruske elite su zemlju opljačkale i uništile.

Pre erupcije protesta Moldavija je bila suočena sa ruskim gasnim udarom, zatim sa protestima na kojima je traženo od moldavskih vlasti da plate troškove poskupljenja koja su posledica ruske agresije. Vrlo zanimljiv akcenat na socio-ekonomskoj komponenti kao sastavnim delom hibridnih dejstava.

Zanimljivo je videti ko potpiruje proteste u Moldaviji. Sor partija poznatija koa socijalno-politički pokret „Jednakost“ čiji se lider, moldavski oligarh, Ian Šor nalazi u Izraelu u bekstvu zbog optužbi za mahinacije vredne 1 milijardu dolara. Moldavske vlasti saopštile su da je deo novca za organizaciju protesta došao iz Rusije.

Ovih dana izvršeni su pretresi na više lokacija, dokazi koji su su prikupljeni ukazuju da ništa nije spontano organizovano već brižljivo pripremljeno. Na samim protestima učestvovalo je dominatno starije stanovništvo koje je na svim snimcima u vrlo upadljivoj većini među učesnicima. Na demonstracijama se čuju povici „Oni imaju milione, mi umiremo od gladi“. Zanimljivo je da to uzvikuju pristalice onih koji se sumnjiče za najveće pljačke u istoriji Moldavije.

Predstavnici SAD upozorili su da iza pripreme prevrata stoje oligarske strutkure snažno vezane za Moskvu dok je sam Šor na sankcijama SAD zbog svojih veza sa Rusijom. Pokret „Jednakost“ ima svega 6 poslaničkih mesta od ukupno 101 mesta u parlamentu. Ovaj podatak je važan iz razloga što popularnost i poslanička mesta ne znače i gubitak sposobnosti da se tajnim aktivnostima organizuju protesti, nemiri a sa diverzantima i prevrati koje prati zauzimanje institucija. Nisu isključeni ni atentati na nosioce vlasti. U ovoj fazi kao izazov se nameće uspešna primene strateških komunikacija. Glavni saveznik za rušenje demoratskih vlada su dezinformacije i aktivne mere.

Obrazac je istovetan kao i u samoj Ukrajini. Potegnuto je pitanje ruskog jezika, prava 13% Rusa, koruptinve šeme političko-ekonomskog uticaja na spoljnopolitičku orijentaciju države i u trenutku kada drugim metodama ta orijentacija nije u skladu sa ruskim interesima uključuje se ruska diplomatija, grupe za pritisak, specijalne službe i demonstranti/izgrednici.

Lako se može izgubiti Moldavija bez spoljne pomoći sama neće imati šanse. Pretnje miniranim vojnim skladištama u Pridnjestrovlju predstavljaju vid čiste terorističke ucene ali i strah da bi uz odobrenje modlavskih vlasti ukrajinska armija mogla u skladu sa međunarodnim pravom da očisti region Transnistrije.

Optužbe na ovaj scenario došle su od predsednika Putina. Dok sa vojničkog stanovišta i interesa dve zemlje to deluje sasvim logično kao rešenje problema i zaštite ukrajinske i moldavske teritorije. Ako se vodimo ruskom logikom u Transnistriji živi 28% Ukrajinaca koji se nalaze u ruskoj paradržavi. Nije isključeno da i Ukrajina bude optužena za napad u slučaju da dođe do eksplozije u skladištima.

Loša ekonomska situacija u samoj Moldaviji pogoduje socio-ekonomskim potresima za šta je ključno da se spreči ruska koordinacija njima, ukoliko vlasti u Kišinjevu neprevaziđu ovaj zadatak Moldavija će ući u dugoročnu nestabilnost i još veću nefukncionalnost da odgovori osnovnim državnim pozivima. Očigledno je da se miniranjem skladišta zastarelog sovjetskog oružja diže ulog po principu nuklearke Zaporožje. Pretnjom uništenja sa razornim posledicama nastoji se dodatna destabilizacija situacije i da se moldavske vlasti odgovore od pružanja otpora destabilizaciji. Ukrajinski scenario

I u Moldaviji je na sceni „Gerasimov doktrina“. Upotreba specijalnih snaga odnosno sabotera, eksploatacija unutrašnjih protivurečnosti – organizovanje socio-ekonomskih nemira, informaciona kampanja – vrlo jako emitovanje proruske propagande kao i propagande usmerene na kreiranje podela u različitim slojevima društva. Takav scenario viđen je u Donbasu i na Krimu. Sada na osnovu javno dostupnih podataka vidimo snažne zadnje dve komponente, dok prva komponenta upotrebe specijalnih snaga je javno saopštena u vidu upozorenja ali nema bližih dokaza da su takve grupe razmeštene i aktivne. Jedino što znamo jeste saopštenje zvaničnika da su ove grupe onemogućene. Sam predsednik Putin je suspendovao odluku o poštovanju suvereniteta Moldavije čime je sa ruske tačke gledišta stvorio preduslove za dalju postepenu eskalaciju što uključuje i budući ukaz o ilegalnoj aneksiji Transnistrije. U slučaju takvog scenarija pred kreaotrima politike u Evropi iskrsnuće kriza koja će zahtevati adekvatne odgovore. Postaviće se pitanje koje mehanizme je moguće upotrebiti i sa kakvim posledicama. Stanje morala u Transnistriji i spremnost na oružani sukob je znatna ali ne i dovoljna, jer za razliku od devedesetih godna danas ne vlada uverenje o svemogućoj ruskoj armiji već je reč o demoralisanom ruskom garnizonu od oko 1500 ljudi. Ti ljudi se vrlo lako mogu u apatiji predati i likvidirati zapovednike.

Proglašenje ilegalne aneksije Transnistrije može biti utešna nagrada za Putina koja će se dalje razrađivati kroz aktivne mere.

Mogući razvoj događaja

Ruski ratni ciljevi u Ukrajini daleko su od ostvarenih. Sa tri osovine napada, Rusija se prebacila na jednu dominatnu jugo-istočnu. Nisu ostvareni značajniji proboji ka Odesi. Dinamika ruskog napredovanja je znatno usporena, što je verovatno da će se ovaj trend nastaviti. Ne treba isključiti mogućnost ruskog vazdušnog desantiranja u Pridnjestrovlje ili u Moldaviju u celosti što predstavlja vrlo riskantan ali smeo potez. Više ništa ne može da nas iznenadi.

Analitički presek nam daje nekoliko pravaca razmišljanja

Prvi, Rusija sa svojim rukovodstvom nastoji da ostvari povratak na sovjetske linije u vojnom smislu.

Drugi, „Pridnjestrovlje“ i/ili Moldavija u celosti mogu biti utešna nagrada uz DNR i LNR za Moskvu čime može zaokružiti „oslobađanje“ „sunarodnika“ u retoričkom smislu.

Treći, retorika i razvoj događaja neodoljivo podseća na pripremu pred agresiju na Ukrajinu. I tamo je počelo sa uličnim neredima.

Četiri, snažan pro-zapadni stav moldavske predsednice Maie Sandu predstavlja još jedan poligon za demonstraciju ruskog narativa da se evro(pske)atlantske integracije u bezbednosnom i ekonomskom smislu „ne isplate“.

Pet, mogućnost prelivanja sukoba na NATO članice.

Šest, u slučaju napada Moldavija nema šansi za odbranu kao Ukrajina.

Sedmi scenario je onaj kome sada svedočimo a to je pokušaj instaliranja Kremlju lojalnih snaga, a što kasnje vodi i razmeštanju ruskih raketa i vojske uz granice Rumunije.

Vreme će pokazati koliki su kapaciteti Rusije da se bori na više frontova.

Kurir.rs/Darko Obradović