RATNO JEDINSTVO UKRAJINE I SAD SE POLAKO RASPADA: Sve veće razlike se javljaju IZA KULISA, dogovora o tome kako završiti rat NEMA

Više od godinu dana nakon početka rata, iza kulisa se javljaju sve veće razlike iza kulisa između Vašingtona i Kijeva u vezi sa ratnim ciljevima, i moguće tačke neslaganja oko toga kako i kada će se sukob okončati, piše portal Politiko.

Javno je bilo malo neslaganja između Bajdena i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ali na osnovu razgovora sa 10 zvaničnika, zakonodavaca i eksperata, Politiko navodi da se pojavljuju nove tačke napetosti: sabotaža gasovoda Severni tok, iscrpljujuća odbrana strateški nevažnog ukrajinskog grada Bahmuta; i plan borbe za povratak Krima u kome su ruske snage ukopane skoro deceniju.

Rusija devet meseci opseda Bahmut, iako bi zauzimanje tog grada na jugoistoku Ukrajine malo promenilo tok rata. Obe strane su pretrpele velike gubitke i svele grad na ruševine, a Ukrajina odbija da napusti razrušeni grad čak i uz ogromnu cenu.

„Svaki dan odbrane grada nam omogućava da dobijemo na vremenu da pripremimo rezerve i pripremimo se za buduće ofanzivne operacije“, rekao je general-pukovnik Oleksandr Sirski, komandant kopnenih snaga Ukrajine. „U isto vreme, u borbama za Bahmut, neprijatelj gubi najspremniji i borbeno sposobniji deo svoje vojske — Vagnerove jurišne trupe".

Više zvaničnika administracije SAD počelo je da brine da Ukrajina troši toliko ljudstva i municije u Bahmutu, da bi to moglo da ugrozi njihovu sposobnost da pokrenu veliku kontraofanzivu na proleće.

„Svakako ne želim da odbacim ogroman trud koji su ukrajinski vojnici i vođe uložili u odbranu Bahmuta — ali mislim da taj grad ima više simboličnu nego stratešku i operativnu vrednost“, rekao je ministar odbrane Lojd Ostin.

Kijev je za sada ignorisao prigovore Vašingtona.

U međuvremenu, procena američkih obaveštajnih službi jeste da je neimenovana „proukrajinska grupa“ odgovorna za uništenje gasovoda Severni tok prošle jeseni,

Povremeno je bilo i frustracija oko isporuke oružja Vašingtona Ukrajini. Sjedinjene Države su poslale daleko najviše naoružanja i opreme na front, ali Kijev je uvek gledao unapred, za sledeći set zaliha. Iako je većina u administraciji imala razumevanja za očaj Kijeva, bilo je negodovanja zbog stalnih zahteva. A povremeno, Zelenski nije pokazao odgovarajuću zahvalnost, piše Politiko, navodeći dvojicu zvaničnika Bele kuće koji nisu ovlašćeni da javno govore o privatnim razgovorima.

Nedavni izveštaj da je Pentagon blokirao želju Bajdenove administracije da podeli dokaze o mogućim ruskim ratnim zločinima sa Međunarodnim krivičnim sudom takođe je bacilo još jednu senku na peiču o jedinstvu. Ali rastuća neslaganja mogu nagovestiti veću podelu u debati o tome kako će se rat završiti.

Iako je Bajden obećao stalnu podršku, a kasa je za sada otvorena, SAD su Kijevu jasno stavile do znanja da ne mogu beskrajno finansirati Ukrajinu na ovom nivou. Iako je podrška Ukrajini uglavnom bila dvostranački napor, mali, ali sve veći broj republikanaca počeo je da izražava skepticizam u pogledu upotrebe američkog novca za podršku Kijevu, bez naziranja kraja ratu.

Krizne tačke i dalje lebde na horizontu. Insistiranje Zelenskog da sve teritorije - uključujući Krim, koji je pod ruskom kontrolom od 2014. godine - budu vraćene Ukrajini pre početka bilo kakvih mirovnih pregovora samo bi produžilo rat, smatraju američki zvaničnici. Državni sekretar Antoni Blinken signalizirao je Kijevu da bi potencijalno ukrajinsko ponovno zauzimanje Krima bila crvena linija za Putina, što bi moglo dovesti do dramatične eskalacije.

Štaviše, Pentagon je dosledno izražavao sumnju da li će ukrajinske snage — uprkos tome što su naoružane sofisticiranim zapadnim oružjem — biti u stanju da proteraju Rusiju sa Krima.

Bajden je za sada ostao pri svom refrenu da će SAD sve odluke o ratu i miru prepustiti Zelenskom. Ali širom Vašingtona se počelo šaputati o tome koliko će to biti održivo dok se rat nastavlja — i naziru se novi predsednički izbori.

„Nikada u istoriji nije bilo rata bez neuspeha i izazova“, rekao je predstavnik Džejson Krou, vojni veteran i član HFAC-a. „Nije pitanje da li Ukrajinci imaju zastoja, već kako reaguju i prevazilaze ih. Ukrajina će pobediti, pobediti Rusiju i ostati slobodna".

(Kurir.rs/Politico)