Oko 500 milijardi dolara je "isparilo" s finansijskog tržišta zbog pada vrednosti deonica banaka usled bankrota tri američke banke i velike švajcarske banke "Kredi Svis", a "vetar panike" nije prestao iako su američka i švajcarska centralna banka potpuno odrešile kese da spasu sredstva ulagača u propalim bankama.
Američke vlasti i švajcarska centralna banka nisu nikako htele da dozvole da SAD i Evropa dožive novu finansijsku katastrofu kao 2008. godine i požar je zasad ugašen desetinama milijardi dolara i evra, ali potres na berzama i finansijskom svetu je popriličan i finansijski stručnjaci ne kriju da je zlato zasad jedino sigurno pribežište za ulagače.
Cena kilograma zlata od 18 karata u Evropi je zbog ranijih kriza dostigla vrtoglavih 43 hiljade evra i stručnjaci kažu ;da nikako neće padati, već, naprotiv, može i da poraste.
Ekonomske analitičare zabrinjava ;posledica: da inflacija neće jenjavati, a opšte stanje naročito evropske, pa i američke privrede koja nešto bolje stoji, govori da će ekonomija slabiti.
Jer rat besni u Evropi, cene energenata i hrane su pogodile veliki deo siromašnog sveta, a lanci svetske trgovine su pokidani. Na to da je svetski haos možda na pomolu ukazuje sve ozbiljniji, zasad sam trgovinsko-tehnološki sukob SAD i Kine, koji preti da se izrodi i u vojni okršaj oko Tajvana.
Iako je Evropska komisija žustro saopštila da kriza američkih banaka i "Kredi Svis" nije ozbiljnije porementila evropske banke, neke od najvećih među njima su u prvi mah doživele pad svojih vrednosti, što je sad manje-više vraćeno na normalu.
Ali urušavanje američkih i velike švajcarske banke je uzdrmalo ceo zapadni finansijski sistem, jer se, kao i u krizi 2008.godine, postavilo pitanje kako to da nadzorini mehanizmi nisu moglo da predvide i spreče veoma loše poslove i gubitke, za koje su krivi rukovodioci tih banaka.
Mada je zasad sprečeno da bankrotiraju sistemske banke "velike toliko da ne smeju da propadnu", ostaje pitanje kako obezbediti da neki drugi bankarski ili menadžeri velikih finansijskih fondova ponovo ne krenu u neizvesne avanture s plasmanima novca koji su im poverile firme i pojedinci.
Italijanski list "Republika" konstatuje da države iz budžeta, dakle novcem poreskih obveznika, običnih gradjana, opet spasavaju finansijere i banke od propasti.
Najnovije istraživanje javnog mnenja u EU ukazuje da su gradjani više nego zbog rata u Ukrajini zabrinuti zbog porasta cena, posebno energenata i hrane, odnosno zbog pada svoje kupovne moći jer je korpa osnovnih potrepština sve skuplja.
U analizi portala "Euobzerver" se ukazuje da su vanredno porasli profiti mnogih firmi koje su koristile vanredne mere zbog pandemije korona virusa, energetske krize, pucanja trgovinskih i lanaca snabdevanja, dok su plate ostale iste, a neke su i smanjene.
Smatra se apsolutno neopravdanim što su neki veliki lanci supermarketa dizali cene i preko 50 odsto.
Tako je, recimo, hrana u Portugaliji poskupela za 30 odsto za samo godinu dana i to onih proizvoda koji su tamo najvažniji: ribe, mesa, povrća, voća, pirinča, ulja, jaja, šećera, mleka, hleba, brašna.
Portugalska vlada, slično drugim u EU, poručila je da je "sad zaista svega dosta" i poslala desetine finansijskih inspektora čiji je zadatak bio da utvrde koje su cene "dizane neopravdano opako".
U više zemalja EU su merama vlasti ili samih proizvodjača i trgovaca cene "osnovne korpe namirnica" zasad smanjene, a svi se pitaju šta će dalje biti.
Ali, to je samo "bacanje prašine u oči" narodu - smatra nemački portal "Eurointelidžens" koji kaže da mu to liči na obrnutu poruku francuske kraljice Marije Antoanete gladnom narodu: "Pa jedite (pojeftinjeni) hleb, ako ne možete kolače".
U analizi nemačkog portala se zaključuje da ovo samo privremeno i delimično gašenje požara ne može zaustaviti cene i urušavanje kupovne moći stanovništva, kako zbog opšte geopolitičke situacije u Evropi i svetu, tako i zbog jasne pretnje da će se već velika suša tokom zime nastaviti i na proleće i tokom leta.
Sindikati s pravom traže povećanja plata zaposlenih što će neminovno izazvati pogubnu spiralnu trku naviše ;"plate-inflacija", a rešenje se ne vidi, navodi "Eurointelidžens".
(Kurir.rs/Beta)
NE PROPUSTITE
