Kakva nam je budućnost planete? Kako utiču promene na Suncu? Novinar jutarnjeg programa Kurir TV Redakcija Saša Dobrijević potražio je odgovore na ova pitanja od doktora Džejsma Spena iz NASA, vođom heliofizičkog odeljenja za svemirske vremenske uslove.
Povod za razgovor bila je informacija o pojavi koronalnih rupa na Suncu i posledice koje bi mogle da izazovu na našu planetu.
- Kao što znate, Sunce prolazi kroz cikluse na svakih 11 godina, aktivnost se pojačava i smanjuje. Mi smo sad u solarnom maksimumu, kad je aktivnost Sunca najjača. Tad se pojavljuju i koronalne rupe. To su ogromne regije na Suncu koje su hladnije, pa izgledaju tamno na snimcima. U pitanju su oblasti gde solarno magnetno polje ima direktan pristup planetarnom prostoru i to su područja manjih gustina. Plazma na Suncu, koja nije toliko topla, ima takođe mogućnost da se poveže sa interplanetarnim prostorom, tao što šalje energiju solarnim vetrovima - objasnio je doktor Spen.
Sagovornik Kurir TV približio je gledaocima na koji način ova pojava utičr na magnetno polje Zemlje.
- Kad je reč o solarnim bakljama i drugim solarnim aktivnostima, koronalne rupe izbacuju plazmu u interplanetarni prostor. Naša planeta je takođe na putu tim česticama i kad dođe do nas, nastaje međusobna interakcija. Planeta Zemlja ima svoje magnetno polje, a plazma svoje. I ponašaju se kao dva magneta, mogu se privlačiti ili odbijati. Ako na primer, severni pol Zemlje privuče suprotno naelektrisano polje plazme, nastaje geomagnetna oluja na našoj planeti. U suprotnom, ta oluja će nas mimoići. U razmeni velike količine energije, Aurora borealis postaje jaća i svetlija. Tad nastaju problemi sa strujom i može doći do spaljivanja transformatora - dodao je dr Džejms Spen.
Nakon saznanja da se severni pol pomerio za 50 kilometara i da je magnetno polje oslabilo, postavlja se pitanje da li zbog ovog imamo manju zaštitu.
- Prričamo o dve različite stvari. Pomeranje severnog pola i slabljenje magnetnog polja nemaju nikake veze sa internim mehanizmom u dubini Zemljinog jezgra. Imamo tečno jezgro koje utvrđuje polove, a znamo iz ranijih istraživanja da se Zemljino magnetno polje menja. To su promene na velikim vremenskim nivoima, potrebne su hiljade ili stotine hiljada godina. Trenutno se nalazimo u malenom momentu vremena, tako da je teško razumeti dugoročni scenario o tome šta će se dogoditi. Međutim, mi kažemo da se severni magnetni pol pomera, a takođe znamo da se oblast iznad južnog Atlantika pomera prema Južnoj Americi. To je takozvana Južnoatlantska magnetna anomalija gde magnetno polje slabi. Ta anomalija izaziva lošu satelitsku razmenu informacija u toj regiji. Promene nisu sjajne, ali nema potrebe da brinemo u narednih 10 godina - zaključio je dr Spen.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
