NEMCI NE MOGU BEZ KOLA, BRITANCI BEZ AVIONA, A ITALIJANI BEZ LOKALNE HRANE: Ovog se Evropljani ne bi odrekli zarad zaštite planete

Skoro 80 odsto ljudi u 27 država članica EU oseća posledice klimatskih promena u svom svakodnevnom životu, rezultati su ankete Evropske investicione banke (EIB) za 2022/23

Čak 43 odsto ispitanika je reklo da bi bilo spremno na ređa putovanja avionom, a 40 odsto da bi koristilo manje grejanja u svojim domovima.

Ali, kada su u pitanju drugi klimatski prihvatljivi izbori, Nemci nisu bili tako voljni. Manje od trećine bi bilo spremno da promeni način ishrane, a samo 13 odsto bi se odreklo privatnog prevoza, odnosno automobila.

Širom EU, promene u načinu života koje su ljudi spremni da učine zarad klimatskih promena variraju. Skoro 80 odsto ljudi u 27 država članica EU oseća posledice klimatskih promena u svom svakodnevnom životu, rezultati su ankete Evropske investicione banke (EIB) za 2022/23. Više od 80 odsto veruje da ako drastično ne smanjimo potrošnju energije i dobara u narednim godinama, idemo ka globalnoj katastrofi.

Pa, gde su u Evropi ljudi najviše spremni da se odreknu i koje bi promene u životu rado načinili?

Francuzi voljni da ograniče meso i mlečne proizvode

Istraživanje EIB-a je pokazalo da je većina francuskih ispitanika (57 odsto) bila za sistem budžeta kada je u pitanju karbonski otisak. To bi značilo da bi se svakoj osobi dodeljivao fiksni broj kredita koje bi trošila na artikle sa velikim karbonskim otiskom, kao što su, na primer, avio-letovi ili kupovina mesa.

Hrana je takođe bila važna tema za Francuze. Šestoro od 10 je reklo da bi platilo nešto više za hranu koja je proizvedena lokalno i koja je održiva. Većina (57 odsto) je bila za ograničavanje količine mesa i mlečnih proizvoda koje bi ljudi mogli da kupuju.

Sve u svemu, stanovnici Francuske veruju da vlada ima ulogu u regulisanju izbora ljudi. Dve trećine su bile za strože mere u promeni ponašanja ljudi u borbi protiv klimatskih promena.

Britanci protiv plastike za jednokratnu upotrebu

Anketa YouGov-a sprovedena u Velikoj Britaniji ranije ove godine pokazala je da bi 36 odsto ispitanika bilo spremno da ograniči potrošnju mlečnih proizvoda i mesa na dva ili tri obroka nedeljno. Samo 12 odsto bi bilo za potpuno izbacivanje mesa i mlečnih proizvoda iz svoje ishrane.

Skoro 60 odsto je reklo da bi bilo spremno da nikada više ne kupi proizvode napravljene od plastike za jednokratnu upotrebu.

Nešto više ljudi nego u Nemačkoj je bilo spremno da odustane od automobila u korist pešačenja, bicikla ili javnog prevoza. Čak 20 odsto ljudi je reklo da će napraviti promenu, a 14 odsto da nešto od toga već rade.

Međutim, Britanci su bili manje zainteresovani za promene svojih navika u putovanjima. Samo četvrtina ljudi je rekla da bi platila dodatnu naknadu pri kupovini avio-karte koja bi služila kao naknada za uticaj aviona na životnu sredinu.

Španci za strože mere vlade

Španija je zemlja EU koja će teško biti pogođena klimatskim promenama. Već pati od posledica dugotrajne suše, a neki regioni ograničavaju stanovnicima pristup vodi jer rezervoari presušuju.

Ali, nedavno istraživanje Španske fondacije za nauku i tehnologiju pokazalo je da je procenat ljudi koji veruju da su klimatske promene veoma ozbiljan problem, opao od 2020. godine.

Uprkos tome, istraživanje EIB-a pokazalo je da je Španija jedna od zemalja sa najvećom podrškom za strože vladine mere za promenu ponašanja ljudi. Čak 80 odsto ispitanika veruje da bi njihovo sopstveno ponašanje moglo da napravi razliku u poređenju sa prosekom od 72 odsto u ostatku Evrope.

Istraživanje Univerziteta Santjago de Kompostela iz 2021. godine pokazalo je sve veću podršku javnosti za subvencionisanje izolacije u kućama, uvođenje zona sa niskim emisijama u gradovima i ograničavanju upotrebe vozila koja zagađuju.

Italijani za označavanje prehrambenih proizvoda

Italijani su takođe bili iznad proseka EU kada je reč o podršci strožim merama vlade za promenu ponašanja ljudi.

Označavanje prehrambenih proizvoda kako bi se istakala njihova održivost bila je ideja koju je podržalo 85 odsto italijanskih ispitanika u istraživanju EIB-a. Šezedeset četiri odsto ljudi je takođe reklo da bi bilo spremno da plati nešto više za lokalnu hranu.

Osim toga, preko dve trećine Italijana je bilo za ograničavanje količine mesa i mlečnih proizvoda koje ljudi mogu da kupuju, kako bi se smanjile emisije gasova staklene bašte.

Kurir.rs/Euronews