U bugarskom parlamentu izbio je skandal u vezi sa obeležavanjem nacionalnog praznika – koalicija koju predstavljaju „Nastavljamo promene“ i „Demokratska Bugarska“ predlaže da se za državni praznik proglasi 24. maj, a ne 3. mart, kako je bilo ranije.
Kako se napominje u partiji „Nastavljamo promene“, državni praznik bi trebalo da bude 24. maj, Dan svete braće Ćirila i Metodija, bugarske azbuke, prosvete i kulture i slovenske književnosti.
- Želimo da u prvi plan stavimo kulturu i pismenost. Želimo da promovišemo ideju da smo potomci prosvetiteljstva i pokažemo da budućnost pripada nauci“, rekao je kopredsedavajući stranke, bivši premijer Kiril Petkov.
Opozicioni „Preporod“ i Bugarska socijalistička partija „Postoji takav narod“ bili su kategorički protiv. Po rečima lidera „Preporoda“ Kostadina Kostadinova, bez 3. marta ne bi bilo drugih značajnih datuma u istoriji zemlje.
Kako je istakao, bez 24. maja ne bi bilo nikog da ga praznuje. Ne bi bilo 6. septembra (Dana ujedinjenja Istočne Rumelije i Kneževine Bugarske), ne bi bilo 22. septembra (Dana nezavisnosti).
- Bez 3. marta ne bi bilo nas, Bugara, kao naroda - rekao je on.
- Šta će biti sledeći korak – promena bugarske zastave, jer ona ima dve boje koje se podudaraju sa bojama ruske zastave (bela i crvena), ili promena bugarskog grba ili himne? - dodao je on.
Treći mart je Dan oslobođenja od osmanskog ropstva nakon Rusko-turskog rata 1877-1878. Svake godine u zemlji se održavaju velike proslave, sa vrha Šipka, gde su se vodile žestoke borbe i gde je podignut Spomenik slobode.
Ideja o promeni datuma nacionalnog praznika u Bugarskoj čuje se odavno: prema mišljenju kopredsedavajućeg Atlantskog saveta Momčila Dojčeva, Rusko carstvo je sledilo sopstvene interese i obeležavanje tog dana potvrđuje „divljenje prema drugoj zemlji“ i dovodi do „kompleksa inferiornosti“ Bugara u odnosu na ovu zemlju. Praznik takođe, prema njegovim rečima, utvrđuje mit o „dvostrukom oslobodiocu“ (prvi put za vreme Rusko-turskog rata, drugi put – za vreme Drugog svetskog rata, kada je Bugarska prvo bila na strani Nemačke, a od 1944 – na strani SSSR-a).
Zanimljivo je da i datum 24. maj izaziva mnogo kontroverzi: ranije se praznik nazivao Dan bugarske prosvete i kulture i slovenske pismenosti. Krajem 2020. godine „slovenska pismenost“ se pretvorila u „bugarsku azbuku i slovensku književnost“. Pristalice promene naziva insistirale su da je slovensko pismo vlasništvo bugarske istorije.
Kurir.rs/Sputnjik
NE PROPUSTITE
