ŠTA SE ZA IME BOGA DEŠAVA?! Odlomio se deo Sunca, formiran veliki vrtlog, naučnici gledaju snimak, ali nemaju objašnjenje (VIDEO)

Deo solarne plazme napustio je površinu i počeo da kruži oko vrha Sunca kao da je u pitanju ogromni polarni vrtlog.

Opservaciju je omogućio moćni svemirski teleskop "Džejms Veb" i nije iznenađenje što je izazvala interesovanje naučnika širom sveta. Objavljen je snimak dešavanja zahvaljujući Solarnoj dinamičkoj opservatoriji američke agencije NASA.

POLARNI VRTLOG

Tamita Skov, fizičarka za svemirsko vreme koja redovno deli novosti na društvenim mrežama, bila je veoma uzbuđena zbog najnovijih dešavanja. Napisala je da se velika nit solarne plazme odvojila od površine i da trenutno kruži oko severnog pola zvezde u vrtlogu. Na Suncu se inače polarni vrtlog odnosi na nabijene čestice i magnetne sile umesto na ledene vetrove i oblake kao na Zemlji.

- Kakav polarni vrtlog! Materijal sa severne protuberance upravo se odvojio od glavne niti i sada kruži u ogromnom polarnom vrtlogu oko severnog pola naše zvezde. Implikacije za razumevanje atmosferske dinamike Sunca iznad 55 stepeni ovde se ne mogu se preceniti - napisala je Skov na društvenoj mreži X.

Protuberance izgledaju kao plamenovi gasa u atmosferi Sunca. Sastoje se od vodonika i helijuma i izgledaju kao tamni oblici (najčešće filament) na sjajnijoj površini zvezde.

FORMIRA SE JEDNOM U SVAKOM CIKLUSU

Iako postoji izvesna konfuzija oko uzroka fenomena, to bi moglo da bude povezano sa preokretom sunčevog magnetnog polja, ali i sa činjenicom da se dešava nešto očekivano kad Sunce dosegne geografsku širinu od 55 stepeni u svakom solarnom ciklusu koji traje 11 godina.

- Jednom u svakom solarnom ciklusu formira se vrtlog na 55 stepeni geografske širine i počinje da maršira do solarnih polova. To je veoma neobično. Postoji veliko pitanje "zašto" u vezi toga. Zašto se samo jednom pomeri ka polu, a potom nestane i magično se vrati tri-četiri godine kasnije u tačno isti region - rekao je za portal Spejs solarni fizičar Skot Mekintoš koji je zamenik direktora Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja u Bolderu.

Naučnici su ranije posmatrali solarnu plazmu kako se odvaja od polova, ali nikad nisu videli polarni vrtlog na Suncu. Posmatrali su različite solarne fenomene i kako se fragmenti odvajaju od površine zvezde. Solarne baklje i koronalne eksplozije (izbacivanje koronalne mase ili CME) oslobađaju energiju i čestice sa Sunca dok protuberance i filament čine plazma strukture koje mogu da postanu nestabilne i oslobode fragmente u svemir.

Naučnici se nadaju da će proučavanjem tih dešavanja dobiti uvid u to kako Sunce funkcioniše.

SOLARNA RUPA

Ranije ove godine na Suncu su se pojavile dve ogromne rupe desetinama puta veća od Zemlje zbog čega je došlo do oslobađanja solarnih vetrova.

Prva je primećena 23. marta i bila je 30 puta veća od Zemlje. Ispuštala je solarne vetrove koji su pokrenuli zapanjujuće aurore čak na jugu do Arizone. Obe rupe je snimila Opservatorija solarne dinamike agencije NASA koja proučava Sunce.

- Koronalne rupe su magnetno otvorene oblasti koje su jedan od izvora sunčevog vetra velike brzine. Izgledaju tamno kada se posmatraju u mnogim talasnim dužinama ekstremnog ultraljubičastog svetla, kao što se vidi ovde. Ponekad solarni vetar može da generiše auroru na višim geografskim širinama na Zemlji - rekli su iz NASA.

Iako slika u početku može izgledati alarmantno, to ne ukazuje da smo u opasnosti. Koronalne rupe su uobičajena karakteristika Sunca iako se pojavljuju na različitim mestima - posebno blizu polova - i sa većom učestalošću u različitim vremenima ciklusa sunčeve aktivnosti. One su hladnije i manje guste oblasti i generalno su češće kada je Sunce u manje aktivnoj tački u svom ciklusu.

Rupe su obično bezopasne iako satelitske komunikacije i radio prenosi na velikim visinama ponekad mogu biti privremeno poremećeni. Druga se nalazi na sunčevom ekvatoru.

- Oblik ove koronalne rupe nije poseban sam po sebi, međutim, njena lokacija ga čini veoma zanimljivim - rekao je tada Insajderu vanredni profesor fizike svemira i klime na Univerzitetskom koledžu u Londonu Danijel Veršaren.

(Kurir.rs/Blic)