Aktuelno putovanje u Golfski zaliv spada u malobrojne državne posete ruskog predsednika tokom ove godine. Otkako je izdata međunarodna poternica, Putin izbegava pojavljivanja u inostranstvu.
Poternica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) bitno je ograničila putovanja Vladimira Putina. Po zvaničnim podacima Kremlja, ruski predsednik je ove godine putovao 22 puta, ali svega četiri putovanja su ga vodila u inostranstvo.
Pre ruskog napada na Ukrajinu i pre pandemije koronavirusa te brojke su izgledale drugačije. Na primer, 2019. godine Putin je imao 55 zvaničnih putovanja, od čega su njih 20 bila putovanja u inostranstvo. Posetio je samit G20 u Osaki, imao je radne posete Francuskoj, Italiji, Finskoj, učestvovao je na samitu BRIKS-a u Brazilu, posetio predsednika Erdogana u Turskoj.
Ove godine Putin se ograničio na posete Kini, Kazahstanu, Kirgistanu i Belorusiji. Nijedna od tih zemalja ne spada u 123 države koje priznaju Međunarodni krivični sud.
Ruska saradnja sa zemljama Golfskog zaliva
Ni Ujedinjeni Arapski Emirati, ni Saudijska Arabija koje su upravo domaćini ruskom predsedniku, ne spadaju u zemlje koje priznaju nadležnost Međunarodnog krivičnog suda. Ipak, ovo je prvo putovanje posle napada na Ukrajinu februara 2022. koje ruskog predsednika odvodi u države koje ne spadaju u tradicionalne ruske saveznike.
Međunarodni krivični sud je 2. marta ove godine izdao međunarodni nalog za hapšenje ruskog predsednika kao i za hapšenje poverenice za dečja prava u predsednikovom kabinetu Marije Lvove-Belove. Njima se stavlja na teret kidnapovanje dece iz ukrajinskih područja pod ruskom okupacijom.
Putinov „oproštaj od globalne bine“
„Nije prvi put da Međunarodni krivični sud izdaje poternicu za nekim šefom države, ali je Putin ipak državnik najvišeg ranga u istoriji Suda“, napisala je u svom tekstu Marti Flaks, direktorka Inicijative za ljudska prava pri američkom Centru za strateške internacionalne studije.
Ona je dodala da postoji izuzetno mala verovatnoća da Putin poseti neku od zemalja koja priznaje ovaj sud, jer je i pre ukrajinskog rata Putin retko posećivao ove zemlje: „Putin je 2022. čak odbio učešće na samitu G20 u Indoneziji ili na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Tajlandu, iako ni jedna od zemalja koji su bili domaćini nije priznala nadležnost Suda“.
Ograničen mandat Međunarodnog krivičnog suda
Na Putinovom primeru se ne pokazuje samo snaga, već i slabost tog Suda. Naime, istraga i poternica se ne odnose na napad na Ukrajinu, već na kidnapovanje i preseljenje ukrajinske dece – hiljade njih su transportovani u Rusiju i tamo se prevaspitavaju.
Razlog je to što su zemlje potpisnice koje priznaju nadležnost Suda, na konferenciji u Ugandi 2010. zaključile da Sud ima pravo da krivično goni agresora u ratu samo ako su i agresor i žrtva napada već priznali nadležnost suda. Izuzetak je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji takođe može naložiti pokretanje postupka, ali tamo Rusija ima pravo veta, pa takav scenario nije verovatan. Zato Međunarodni krivični sud ne može da optuži Rusiju za napad na Ukrajinu.
Ni mnoge zapadne zemlje ne priznaju nadležnost Suda
Istraga se ne može povesti ni protiv svih drugih zemalja koje ne priznaju nadležnost ove međunarodne sudske instance. Među njima su Sjedinjene Američke Države, Izrael, Indija, Kina, Saudijska Arabija i Turska.
„Nedostatak volje vodećih zapadnih zemalja da se same podvrgnu normama sveobuhvatne međunarodne pravde, potkopava verodostojnost Zapada spram Rusije“, piše ekspertkinja za bezbednost Betina Festring u stručnom časopisu Međunarodna politika (IP). „Pre svega afričke vlade prebacuju Sudu da goni uglavnom Afrikance, dok predstavnici moćnih država jedva da imaju nečega da se pribojavaju“
Kurir.rs/Dojče vele
NE PROPUSTITE
Bonus video:
