Štrajkovi širom Nemačke doveli su do zastoja saobraćaja 10. januara.
Stotine hiljada ljudi suočilo se sa otkazivanjem vozova širom zemlje, nakon što je otpočeo trodnevni štrajk železnica.
To je, prema oceni agencije Rojters, dodatno doprinelo haosu u transportu u najvećoj evropskoj ekonomiji, gde su poljoprivrednici u znak protesta ranije blokirali autoputeve i usporili saobraćaj.
Štrajkovi, na koje je sindikat mašinovođa GDL pozvao od srede do petka uveče, primorali su nacionalnog železničkog operatera Nemačke železnice (Dojče Ban) na skraćene redove vožnje koji se koriste u vanrednim situacijama.
Saobraća jedna od pet brzih železničkih usluga na dugim relacijama, a regionalne usluge su "masovno smanjene", rekao je portparol železnica novinarima na centralnoj stanici u Berlinu, gde nije bilo uobičajene gužve.
Na železničkoj stanici u Kelnu u zapadnoj Nemačkoj, putnici koji treba da stignu na svoja radna mesta, proveravali su na tablama promene u redu vožnje.
Nakon što se prvi voz nije pojavio, Urlih Linke rekao je Rojtersu da će sačekati da vidi da li će se pojaviti sledeći.
- Čekaću 45 minuta, na minus sedam stepeni, ovde na glavnoj stanici - dodao je.
- Radimo u domu penzionera i moramo na posao - rekao je putnik Aleks Miler.
U štrajku i teretnjaci
Sindikat nemačkih mašinovođa (GDL) je odlučio da pored putničkog, štrajkom bude obuhvaćen i teretni saobraćaj. Ali, to neće da se odrazi samo na Nemačke železnice (DB), već i na mnoga preduzeća u Nemačkoj koja svoje sirovine ili robu dopremaju teretnim vozovima.
Osim toga, posledice će osetiti i susedne zemlje, pošto čak 60 odsto od ukupnog teretnog saobraćaja Nemačkih železnica otpada na transport širom Evrope. Kroz Nemačku prolaze šest od ukupno jedanaest evropskih železničkih koridora za transport roba, navodi Ministarstvo za digitalne poslove i saobraćaj.
- Nemačka je logističko srce Evrope - podseća Tomas Puls iz Instituta nemačke privrede (IW).
Transport šinama je važan
Koliko robe se transportuje na šinama? Dok se u putnom saobraćaju transportuje čak dve trećine, na železnice otpada tek jedna petina. Puls kaže da je taj vid transporta ipak važan.
- Mada udeo u ukupnom saobraćaju ne pokazuje to jasno, mnogi transporti šinama ne mogu, ili mogu veoma teško, da se odvijaju na drugi način.
Velike industrijske grane, kao što je metalna ili hemijska, upućene su upravo na taj način transporta. Bez uglja koji stiže teretnim vozovima, nemoguće je funkcionisanje visokih peći ili termoelektrana. Za određeni opasan teret iz hemijske industrije, železnički transport čak je i obavezan, zbog smanjenog rizika od saobraćajne nezgode.
Strah od zastoja u lukama
Pogođeni su i drugi delovi logističkog transportnog lanca, kao što su luke.
- Ako luke više ne budu imale mesta za odlaganje kontejnera, biće zaista problematično - smatra Puls.
Iz luke u Hamburgu ogroman broj istovarenih kontejnera dalje se transportuje železnicom. Puls smatra da nije realistično da se sve to prebaci na kamionski transport. "Verovatno nemamo toliko kamiona, a i kad bismo ih imali, ne bismo mogli sve da ih pošaljemo za Hamburg da otpreme toliku količinu kontejnera iz luke, koju inače preuzima železnica."
Frank Huster, direktor Saveznog udruženja špedicije i logistike, smatra da će biti pogođene i ostale evropske luke, jer će nemački štrajk poremetiti raspored utovara i istovara.
Poljoprivrednici zaoštravaju
Tekući protesti poljoprivrednika, izazvani najavljenim smanjenjem subvencija, takođe su napravili problem u saobraćaju.
Šef nemačkog Udruženja poljoprivrednika (DBV), Joakim Rukvid, obećao je da će danas pojačati proteste, nakon što su konvoji traktora i kamiona blokirali puteve širom zemlje ranije ove nedelje.
Ulice blokiraju traktori i kamioni sa natpisima na kojima se navodi "Bez farmera biste bili gladni, goli i trezni", "Bez farmera nema piva", "Ako umre farmer, umreće i zemlja"...
Štrajkovi i protesti povećavaju pritisak na koalicionu vladu kancelara Olafa Šolca, koja se suočava sa rastućim ekonomskim problemima, uključujući slabe makroekonomske pokazatelje, visoke kamatne stope i budžetski nered.
Dugogodišnji spor oko plata i radnog vremena mašinovođa ponovo se razbuktao, a pokušaj Dojče Ban-a da sudskom zabranom blokira najnovije štrajkove nije uspeo.
Sindikat železnica (GDL) traži skraćenu radnu nedelju za smenske radnike, sa 38 na 35 sati, a da se zadrže tekuće plate.
Dojče Ban je odbio da smanji satnicu bez smanjenja plata.
Železnički operater tvrdi da bi zahtevi sindikata doveli do povećanja troškova osoblja za 50 posto, delom i zato što bi morali da zaposle još radnika, dok se Nemačka suočava s nedostatkom kvalifikovane radne snage.
- Spremni smo da pravimo kompromise i postepeno smanjujemo nedeljno radno vreme kako bi i poslodavci imali priliku da obučavaju osoblje - rekao je šef GDL-a Klaus Veselski za javni servis ZDF.
- Ako ništa ne dobijemo do petka, napravićemo pauzu i ući u sledeću rundu akcije - dodao je on.
Mašinovođe teretnih vozova takođe štrajkuju do petka, što je dovelo zabrinutosti u sektoru trgovine, jer se skoro petina nemačkog teretnog saobraćaja prevozi železnicom.
(Kurir.rs/Blic/Preneo: Đ. M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
