U Finskoj se danas održavaju predsednički izbori uoči kojih je Peka Havisto, bivši ministar spoljnih poslova i drugoplasirani u anketama, pokušavao da šanse pojača time što je kao di džej puštao muziku na mitinzima.
Gardijan navodi da je Havisto poznat i kao di džej Peksi (DJ Pexi), a njegovi setovi uključuju muziku iz 60-ih i 70-ih godina prošlog veka.
On je na mitinge zvao poznata imena finske muzičke scene nakon čijih nastupa bi i sam počinjao da zabavlja pristalice.
Međutim, na njegovim predizbornim skupovima nije bilo uvek samo veselih studenata koji plešu, pošto je Havistova kampanja u najvećoj meri bila usredsređena na bezbednost koja brine stanovnike Finske, najnovije članice NATO koja sa Rusijom deli 1.340 kilometara dugu granicu.
Na nedavnom mitingu održanom u selu Ivalo u Laponiji u blizini finskog najsevernijeg graničnog prelaza sa Rusijom, meštanin je Havista pitao da li treba da, zbog pojačanih napetosti sa Moskvom, proda svoju kuću koja se nalazi na 50 kilometara od ruske granice.
- To su vrste strahova o kojima ljudi razmišljaju. Ili generalnije rečeno "Da li rat stiže?" i "Šta to znači za Finsku?" - kazao je Havisto.
Rojters je o Havistu, koji je od 2019. do 2023. obavljao funkciju šefa diplomatije, pisao kao o čoveku koji je preokrenuo decenijama dugu politiku neutralnosti zemlje i uveo Fince u NATO, a sada želi da postane i njihov predsednik.
Njegov glavni rival je Aleksander Stub, bivši premijer koji je i favorit na ovim izborima.
U trku ove dvojice je tokom predizborne kampanje pokušao da se ubaci i Jusi Hala-aho, bivši ultradesničarski lider koji je u anketama držao treće mesto.
Dojče vele navodi da je Stub u istraživanjima javnog mnjenja imao od 22 do 27 odsto podrške, a Havisto 20 do 23 odsto.
Među devet kandidata o kojima se izjašnjava oko 4,5 miliona državljana Finske sa pravom glasa je i Oli Ren, guverner centralne banke koji je u srpskoj javnosti ostao upamćen kao komesar za proširenje EU.
Svi oni se bore da naslede Saulija Ninistea, aktuelnog predsednika koji posle dva uzastopna šestogodišnja mandata više ne može da se kandiduje na izborima.
Iako su ovlašćenja šefa finske države ograničena, on je taj koji zajedno za vladom učestvuje u krojenju spoljne i bezbednosne politike zemlje.
Predsednik je takođe i vrhovni komandant oružanih snaga Finske i predstavlja zemlju na samitima NATO.
(Kurir.rs/The Guardian/Reuters/Deutsche Welle/Preveo i priredio: N. V.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
