Kako legenda kaže, Viking Erik Crveni prognan je na najveće ostrvo na svetu u 10. veku. Iako je ostrvo bilo prekriveno snegom dokle god je pogled sezao, nazvao ga je "Grenland" u nadi da će to ime privući doseljenike.
Više od hiljadu godina kasnije, ime bi moglo napokon da ima nešto istine u sebi, piše Daily Mail.
Naučnici kažu da Grenland postaje zelen jer se njegov veliki ledeni prekrivač topi i otkriva vegetaciju ispod njega. U poslednje tri decenije otopilo se oko 1,6 posto ukupnog leda na Grenlandu, što je područje veće od Velsa.
Novu studiju vodio je dr. Džonatan Karvik, naučnik na Univerzitetu u Lidsu. Analizirajući satelitske slike visoke rezolucije, naučnici su procenili da se 28.707 kvadratnih kilometara grenlandskog ledenog pokrivača otopilo u poslednje tri decenija.
Gde je nekad bio sneg, sad je grmlje, golo kamenje i močvare
"Morali smo koristimo kolekciju slika iz ranih 1980-ih i ranih 2010-ih", rekao je objašnjavajući kako su piksel po piksel napravili mozaik koji izuzima kratkotrajne snežne pokrivače i identikuje kopneni pokrivač.
Ukupna površina na kojoj više nema leda malo je manja od površine Belgije, jednaka veličini Albanije ili malo veća od Velsa. Dr. Karvik je rekao da se ovaj gubitak odnosi isključivo na grenlandski ledeni pokrivač, koji se često naziva unutrašnjim ledom, a ne celo ostrvo. Ledena ploča pokrivala je oko 81% Grenlanda u osamdesetim, a sada je otapanje smanjilo ledeni pokrivač na 71%. Gde je nekada bilo leda i snega, sada je golo kamenje, močvare i grmlje. Grenland je postao zeleniji kako se vegetacija širila, posebno na jugozapadu i severoistoku.
Topljenje leda povećava rizik globalnog zagrevanja
Stručnjaci su takođe otkrili učetverostručenje pokrivenosti močvara, povećanje otopljene vode i povećanu pokrivenost finim, rastresito raspoređenim sedimentom. Dobro je poznato da je topljenje leda uzrok porasta nivoa mora, što bi moglo poplaviti mesta i gradove u ovom veku. Ali pretvaranje Grenlanda iz blještavo bele u zagasito zelenu takođe smanjuje njegov "albedo" – sposobnost reflektovanja sunčeve svetlosti.
Umesto visoko reflektovanog belog leda, izložena biljka i stena imaju niži albedo, što znači da apsorbuju više energije sunca umesto da reflektuju. To samo povećava rizik da Zemlja postane toplija, pogoršavajući klimatske promene.
Istraživači su otkrili da je gubitak grenlandskog leda snažno povezan s brojem dana koji imaju prosečnu temperaturu višu od nule u zadnjih 40-ak godina. Od 1970-ih, regija se zagreava brzinom dvostrukom od globalne prosečne stope. Na Grenlandu su prosečne godišnje temperature između 2007. i 2012. bile 3 °C više, u poređenju sa prosekom od 1979. do 2000. godine. A istraživači upozoravaju da su u budućnosti verovatnije još ekstremnije temperature, što će biti rezultat sa ozbiljnim posledicama.
"Reakcije kopnenog pokrivača na klimatske promene moraju se kvantifikovati da bi se razumela arktička klima, upravljanje arktičkim vodnim resursima, održavanje zdravlja i sredstava za život arktičkih društava i za održivi ekonomski razvoj", naveli su u svom radu.
NE PROPUSTITE
