SAMOUBILAČKA MISIJA UKRAJINSKE VOJSKE: Žestoke borbe na Dnjepru, plaćena NAJSKUPLJA CENA - Trupe se žalile da je BEZNADEŽNO

Dmitro Lihovij, potparol operativne strateške grupe Tavria, potvrdio je kako ukrajinske snage nastavljaju borbene misije na istočnoj obali, uključujući misije u blizini sela Krinki i na malim rečnim ostrvima u tom području.

Vodile se brutalne borbe

Ukrajinci su u jesen 2022. uspeli da potisnu Ruse iz Hersona i drugih naselja na zapadnoj obali reke Dnjepar. Nekoliko kilometara široka, delila je ruske i ukrajinske položaje na tom području. Već u februaru 2023. ukrajinske snage počele su da izvode rizične napade preko reke, ispitujući rusku odbranu na okupiranoj istočnoj obali.

Prošlog leta pojavili su se izveštaji da Ukrajinci drže mostobran s druge strane reke Dnjepar u blizini srušenog Antonovskog mosta. Operacija se intenzivirala u otobru kad su, prema snimcima koje je geolocirao Institut za proučavanje rata (ISW), Ukrajinci ušli u Krinki, malo selo na istočnoj obali.

Naselje se pretvorilo u ključni mostobran za ukrajinske snage koje deluju preko reke Dnjepar, ali i u žarište brutalnih borbi u Hersonskoj oblasti. Rusija je bacila velike snage na Krinki, ali "linija fronta" je mesecima ostala uglavnom statična uprkos gubicima na obe strane.

Kijev je tvrdio kako su Rusi na tom području izgubili veliki broj elitnih jedinica poput vazdušno-desantnih snaga ili marinaca. Ukrajinci su zaista uspeli da vežu značajan deo ruskih snaga za to područje pa te snage nisu mogle da učestvuju u ruskim ofanzivnim operacijama na drugim delovima fronta.

Ukrajinski vojnici se žalili da su borbe beznadežne

Tadašnji ruski ministar odbrane Sergej Šojgu još je u februaru objavio da su njegovi vojnici zauzeli Krinki, ali geolocirane snimke su opovrgnule njegove tvrdnje. Ukrajinski mostobran je nastavio da se tokom narednih meseci suočava sa talasima ruskih napada, dok su se ukrajinske snage nosile s nedostatkom potrebne opreme za uspešnu borbu.

Prelazak reke radi dostave zaliha i pojačanja uvek je bio opasan zbog ruskih dronova i minobacača, a kašnjenja američke pomoći verovatno su samo pogoršala problem. Vojnici su se požalili kako je ukopavanje gotovo nemoguće na močvarnom terenu.

U decembru je Kijev Independent izvestio sa zapadne obale reke Dnjepar, razgovarajući s vojnicima koji su učestvovali u racijama preko reke. Mnogi vojnici su priznali kako su borbe "beznadežne", a neki su ih čak smatrali oblikom političke predstave kako bi se skrenuo fokus zapadnih saveznika s neuspele letnje protivofanzive.

Ranija ukrajinska protivofanziva propala

Kijev nije otkrio kolike gubitke su pretrpele ukrajinske snage tokom proteklih devet meseci u i oko mostobrana na istočnoj obali Dnjepra. Vojnici su ispričali da je "tela izgubljena u reci gotovo nemoguće izvući".

Ukrajinski istraživački medij Slidstvo.info izvestio je 17. jula da su identifikovana tela 262 vojnika koji su ubijeni u Krinkiju. Međutim, sudbina puno većeg broja vojnika ostaje nepoznata. 788 ukrajinskih vojnika nestalo je tokom delovanja u selu.

Slidtsvo.info takođe tvrdi da je Ukrajina izgubila 58 komada vojne opreme između oktobra i juna, u poređenju s 271 gubitkom opreme s ruske strane. Lihovij je odbio da kaže koliki su ukrajinski gubici, ali je naglasio da su ruski gubici bili četiri do pet puta veći.

Ukrajinsko zauzimanje Krinkija dogodilo se u trenutku kad je postalo očito da dugoočekivana ukrajinska protivofanziva na jugu i istoku neće uspeti da postigne nikakve veće ciljeve.

"Iako se mogu identifikovati vojni ciljevi, čini se da operacija ima i političke ciljeve, što daje osećaj da su ukrajinske snage još uvek u ofanzivi", izjavio je odbrambeni analitičar Majkl Kofman krajem prošle godine.

Trošak je bio veći od koristi

Ukrajinci su imali za cilj i stvaranje tampon zone između zapadne obale i ruskih snaga na istočnoj obali, kako bi Rusima otežali napad na Herson i okolna naselja. Operacija je imala određeni uspeh u uspostavljanju prisustva na istočnoj obali, ali vojnici se žale da su troškovi bili veći od taktičke operativne koristi.

Kofman je sugerisao da je operacija mogla da urodi plodom da je kombinovana sa napadom u regionu Zaporožja, ali se to nije dogodilo. Na kraju krajeva, Ukrajina nije ostvarila nikakve teritorijalne dobitke, uprkos tome što je žrtvovala svoje vojnike.

Vojni analitičar Oleksandr Kovalenko napisao je da višemesečna operacija nije rezultirala ponovnim osvajanjem okupirane teritorije, ali i dalje veruje da je imala "uticaj na čitavo ratno područje".

"Svaki život izgubljen tamo spasio je desetak života u drugim oblastima jer su značajne količine ruskih snaga bile vezane i nisu mogle da budu usmerene na drugo mesto", objasnio je on.

Ako Rusi odluče da pređu reku, imaće slične probleme

S njim se složio i penzionisani vojni oficir Viktor Kevliuk.

"U novembru 2023. godine na tom području bilo je 64.000 ruskih vojnika. Danas ih ima oko 100.000, a neke procene govore i do 120.000", upozorio je on.

Ukrajinska premisa je bila jasna – naneti gubitke ruskim snagama, stvoriti diverziju i sprečiti diverziju ruskih snaga negde drugde. Ipak, Kijev je pretrpeo ogromne gubitke, sa više od 1.000 ukrajinskih vojnika za koje se veruje da je ubijeno tokom operacija u Krinkiju i oko njega.

Nejasno je kakav će efekat gubitak Krinkija imati na bojnom polju. Ukrajina je izgubila svoje ključno uporište na okupiranoj strani reke Dnjepar, ali ukrajinske snage nisu imale uspeha u napredovanju iz tog područja tokom proteklih devet meseci borbi.

Istovremeno, ni pozicija Rusije na bojnom polju u toj oblasti se neće dramatično promeniti, jer i ona mora da se nosi sa komplikacijama vezanim za prelazak reke.

(Kurir.rs/Index/Preneo: A.N.)