VENECIJA - U Veneciji će danas biti održan masovni miting u znak podrške otcepljenju tog regiona od Rima, a velika većina Venecijanaca podržava ovaj potez usred oštrih mera štednje koje nameće centralna vlast.
Pokret koji se zalaže za nezavisnost "Independenca Veneta" očekuje, kako navodi, da će se u centru grada okupiti više hiljada ljudi, prenosi ruski kanal "Raša tudej". Nedavne ankete su pokaze da lokalno stanovništvo pruža veliku podršku otcepljenju, a oni koji su za nezavisnost žele da se održi referendum na tu temu.
Prema istraživanju koje je prošlog meseca sproveo italijanski list "Korijere dela sera" (Corriere della Sera), čak 80 odsto njih želi da se otcepi od Rima, dok je na osnovu rezultata novije ankete lokalnog lista "Il Gadzetino" (Il Gažetino) zaključeno da nezavisnost želi 70 odsto Venecijanaca.
Pokrajina Veneto, čije je Venecija upravno središte, bogatija je od većine drugih oblasti u Italiji, a mnogi stanovnici tog regiona su kivni zato što moraju da snose troškove ostalih delova zemlje.
Čuveni turistički grad se odlučuje na ovaj korak posle sličnih poteza evropskih pokreta za nezavisnost u Škotskoj i Kataloniji, koji veruju da bi njihovim regionima bilo mnogo bolje kada bi postale male nezavisne zemlje.
Venecija ima dugu istoriju neslaganja s centralnom državnom upravom u Rimu, a kulminaciju su doneli udari ekonomske krize koji se i te kako osećaju u tom regionu, na šta pokret "Independenca Veneta" podseća u saopštenju.
Predsednik tog separatističkog pokreta Lodoviko Picati već je podneo peticiju u korist nezavisnosti, sa 20.000 potpisa, guverneru okruga Luki Caji, u kojoj ocenjuje da je "proglašenje nezavisnosti neminovno, što želi i ogromna većina Venecijanaca"."U ova krizna vremena, provincija Veneto se "cedi" više nego neka afrička kolonija", požalio se on, istakavši da ostatak zemlje odvlači Veneciju u ponor.
Guverner Caja je priznao da postoji velika podrška nezavisnosti Venecije, ali je napomenuo da ne postoji ustavna osnova za njeno otcepljene od Italije.
Venecijanska republika je nekada bila država u kojoj je cvetala trgovina, trajala je hiljadu godina sve dok je nije okupirao Napoleon Banaparta 1797, a u sastav Italije je ušla tek 1866. godine.
