PRAG - Favorit drugog kruga izbora za predsednika Češke, Miloš Zeman saopštio je da, ako bude izabran za novog šefa države, ne bi dopustio da Češka pošalje ambasadora u Prištinu.
"Povukao bih čak i otpravnika poslova koji je tamo a kamoli da kao predsednik u slučaju da me izaberu šaljem ambasadora. Smatram da je Kosovo teroristički režim koji finansiraju narkomafije", izjavio je danas Zeman agenciji ČTK.
Obojica kandidata od kojih će Česi u drugom krugu, 25. i 26. januara prvi put u istoriji direktno izbarati šefa države koji će naslediti Vaclava Klausa kad mu u martu istekne poslednji, drugi mandat, izjasnili su se za češku agenciju o nekoliko ključnih tema domaće i spoljne politike.
Kandidat desnice, sadašnji šef češke diplomatije knez Karel Švarcenberg, za razliku od protivkandidata, bivšeg socijaldemokratskog premijera u političkoj penziji, rekao je da bi Češka na Kosovu trebalo da ima pravog ambasadora. Do sada je sve pokušaje imenovanja blokirao predsednik Klaus.
Iako su obojica daleko od Klausovog kategoričnog i doslednog evroskepticizma a Zeman čak vidi budućnost Evropske unije u federaciji, kandidati za novog predsednika Češke nisu se složili oko daljeg proširenja Unije. "Mogu da zamislim ulazak Hrvatske u Evropsku uniju, kad je već na vratima. I da kažemo ulazak Srbije, ali to je sve", kazao je Zeman. "Dugoročni cilj češke spoljne politike jeste da ceo Balkan bude u EU", izjavio je Švarcenberg.
Zeman i Švarcenberg su se složili da se Češka dobro pokazala u inostranim vojnim misijama i da bi trebalo da nastavi učešće u njima, sa tim da je Švarcenberg naglasio da one mogu biti samo pod zastavom NATO, EU uz mandat OUN.
Zeman je takođe zagovornik učešća Češke u preventivnim intervencijama u udaljenim zemljama trećeg sveta, uključujući tu i Iran u okviru borbe protiv terorizma. Prema njegovoj oceni bolje je da se ta borba odvija hiljadama kilometara od čeških granica, nego da teroristi dižu u vazduh praški metro ili Nuselski most.
"Duguročno sam protiv daljih vojnih koraka", kazao je o preventivnim intervencijama Švarcenberg. U brojnim tv i radio duelima kandidata za novog šefa države pominjano je i bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, vrlo kontroverzno za obične Čehe, za koje je u NATO saglasnost dala i tadašnja češka vlada na čelu sa Milošem Zemanom.
"Bili smo u NATO tek mesec-dva dana. Očajnički smo tražili saveznika da odbijemo ali ga nismo našli. Insistirali smo bar na tome da se bombarduju samo vojni ciljevi ali to se nije poštovalo", pravdao je u radio debati Zeman učešće Češke u bombardovanju.
"Pred odluku o bombardovanju sam bio u Vašingtonu. I tada su protiv bombardovanja tamo bila jasno samo tri čoveka - bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, sadašnji šef švedske diplomatije Karl Bilt i ja", podsetio je Švarcenberg da se oko bombardovanja razilazio sa svojim prijateljem tadašnjim predsednikom Češke, Vaclavom Havelom.
