BERLIN - Nemačka štampa bavi se spekulacijama ko će vladati tom zemljom posle izbora 22. septembra i da li je moguće da vlast preuzme crveno-crno-zelena koalicija?Politički ''izazivač'' kancelarke Angele Merkel, kandidat Socijaldemokratske partije Per Štajnbrik dobija signale podrške iz Levice, pa se zato postavlja pitanje da li će posle septembarskih saveznih izbora nemačkom nacijom, možda, po prvi put vladati socijaldemokrate, zeleni i Levica, naslednica nekadašnjih istočno nemačkih komunista.Da li će posle 22. septembra doći ''crevno (SPD)-crveno(Levica)-zelena(Zeleni)'' koalicija, postavlja pitanje tabliod ''Bild'' , navodeći da vodeći članovi Levice već otvoreno govore o koaliciji sa SPD i partijiom Zeleni.''Možda bi Levica mogla da glasa za Štajnbrika'', rekao je savezni poslanik Levice Štefan Libih, naglasivši da bi se Štajnbrikova SPD, za tako nešto, morala sadržinski približiti Levici - a to znači, naveo je, ukidanje odlaska u penziju tako kasno, sa 67 godina, ukidanje HARC IV socijalnde pomoći i vodjenje jedne miroljubivije spojne politike.Iz redova demohrišćana, kancelara Merkelove kaže se da, posle SPD zaokreta u levo i nije čudo da kadar Levice pojačano ''otkriva'' zajedničke tačke sa Štajnbrikovim ''drugovima''.''Crveno-crveni'' bi vodili nemačku privredu ''protiv vetra'', na štetu naše zemlje i njenih radnika'', upozorio je savezni državni sekretar za privredu demohrišćanin Peter Hince.Ko će vladati Nemačkom posle saveznih, septembarskih izbora, otvoreno je pitanje, a kada bi Nemci direktno mogli da biraju kancelara, onda bi to bila Merkelova, koja je, pokazuju sve ankete, ubedljivo ispred svog ''izazivača'' Štajnbrika.Ukoliko nijedan od ova dva ''prirodna'' politička bloka demohrišćani sa liberalima i SPD sa Zelenim, ne bude, medjutim, imala dovoljnu većinu za formiranje buduće vlade, onda bi moglo dodći do takozvane ''velike koalicije'' SPD i demohrišćana, kakvu je Merkelova već jednom vodila, ali tome se, za sada, protivi i jedna i druga opcija.U Nemačkoj, takodje, postoje špekulacije o ''pretrčavanju''.Na jednoj strani bi ''Zeleni'' mogli da pretrče na stranu demohrišćana i liberala, a i liberali, pod pretpostavkom, naravno, da uopšte udju u parlament, ali da sa demohrišćanima nemaju dovoljno glasova za formiranje vlade, na stranu svojih ''neprirodnih'' političkih partnera - socijaldemokrata i zelenih.Takozvana ''semafor'' koalicija (SPD, Zeleni i liberali) bi za SPD, mogla biti dobra opcija, pošto bi, onda, Štajnbrik mogao biti novi kancelar, a poznavaoci partijskog života Nemačke kažu da u vodjstvu SPD ima simpatija za ''semafor'', jer bi to značilo da SPD ne mora da bude ''junior'' Partner u jednoj koaliciji sa Merkelovom.Za ''semafor'' ima interesovanja i u liberalima, kažu analitičari. ''Semafor'' bi, naime, bila alternativa za tu partiju da ostane na vlasti, ukoliko uopšte predje ''crtu'' od zakonskih pet odsto glasova da udje u Bundestag.Ako bi demohrišćani i liberali (žuti) ipak, uspeli da dobiju većinu i formiraju vladu, onda bi za liberale bilo dobro, ali za njih bi bilo dobro i ako ta opcija ne uspe, jer bi onda oni mogli da ''pretrče'' na stranu SPD (crveni) i partije Zeleni(zeleni) i, opet, ostanu na vlasti, odnosno, u ''semaforu'',kažu analitičari.Do saveznih izbora ima još nešto više od pola godine, tako da su otvorene sve opcije - od ''velike koalicije'', preko ''crveno-zelene'', do ''crno-žute", ''semafor-koalicije'', možda, ''crveno-crveno-zelene'' ili neke nove političke opcije.
