NJUJORK - Ujedinjene nacije su saopštile da šest milijardi, od sedam milijardi ljudi u svetu ima mobilni telefon, ali da svega 4,5 milijardi ima pristup toaletima ili nužnicima. UN stoga otpočinju globalnu kampanju za povećanje pristupa sanitarijama za 2,5 milijardi ljudi koji ih nemaju, prenela je agencija AP.Zamenik generalog sekretara UN Jan Elijason je tu muku ljudi ocenio kao "tihu katastrofu" koja je odraz ekstremnog siromaštva i današnje ogromne nejednakosti u svetu.Elijason je rekao da taj problem mora hitno biti rešen kako bi se ostvario cilj UN da se prepolovi broj ljudi bez pristupa sanitarijama do kraja 2015.Svetski lideri su na samitu 2.000. postavili seriju Milienijumskih razvojnih ciljeva radi borbe protiv siromaštva, a Elijason je istakao da ostvarenje cilja vezanog za pristup sanitarijama daleko zaostaje za ostalim ciljevima."Taj problem je od ključnog značaja za osiguranje dobrog zdravlja, čiste čovekove okoline i fundamentalnog dostojanstva za milijarde ljudi", rekao je Elijason.UN su saopštile da ta akcija mora da uključi eliminisanje prakse poljskih nužnika i vršenja nužde u prirodi do 2025. godine, što doprinosi razvoju bolesti.Broj ljudi u svetu koji se opredeljuju za olakšavanje u prirodi smanjen je za 271 milion od 90-ih godina, ali to i dalje praktikuje 1,1 milijarda ljudi, ili 15 odsto svetske populacije, navele su UN.Takva praksa je jedan od glavnih uzročnika dijareje koja svake godine usmrćuje više od 750.000 dece, mlađe od pet godina.Elijason je rekao da 22 zemlje učestvuju s više od 80 odsto u praksi olakšavanja u prirodi, a to su Brazil, Kina, Indija, Indonezija, Kambodža, Etiopija, Kenija, Madagaskar, Malavi, Mozambik, Nepal, Nigerija, Pakistan, Sijera Leone, Zambija, Avganistan, Burkina Faso, Čad, Kongo, Niger, Sudan i Južni Sudan.Ako se nastavi sa sadašnjim tempom progresa, sanitarni ciljevi UN biće ostvareni 2075, umesto 2015, što je neprihvatljivo, rekao je Martin Mogvanja, zamenik izvršnog direktora agencije UN za decu UNICEF.UN procenjuje da svetska ekonomska dobit od investiranja u sanitarije i čistu vodu dostiže 260 milijardi dolara godišnje. Nasuprot tome, loše sanitarije umanjuju ekonomski rast, koštajući zemlje između 0,5 i 7,2 odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda.
