KABUL - Avganistan proizvodi 90 odsto svih opijatskih droga u svetu, mada donedavno nije bio i najveći konzument istih, ali je sada više od milion od ukupno 35 miliona Avganistanaca zavisno od narkotika - što je zapravo najveća stopa narkomana po glavi stanovnika u svetu.Razlozi zbog kojih se toliki broj Afganistanaca okreće drogi su složeni, a jasno je da su decenije nasilja odigrale u tome važnu ulogu.Mnogi koji su iz te zemlje pobegli pred nasiljem u poslednjih 30 godina našli su utočište u Iranu i Pakistanu, gde je broj narkomana odavno visok, a sada se vraćaju kao zavisnici, navode zvaničnici.Tu je i nezaposlenost, koja danas dostiže čak 40 odsto, jedan od faktora je i sve veća dostupnost heroina, koji se u poslednjih 10 godina rafinira iz sirovog opijuma u samom Afganistanu, a opijum se već vekovima koristi u toj zemlji kao „univerzalni lek”.Kupiti heroin u Kabulu je „kao da kupujete hleb”, kažu zavisnici, navodeći da jedan gram košta oko šest dolara i da se droga može nabaviti na svakom ćošku.Žene i deca čine čak oko 40 odsto zavisnika od droge u Afganistanu, a malobrojni su oni kojima se pruža pomoć u prevazilaženju tog problema, s obzirom na mali državni budžet koji se izdvaja u te svrhe.U samom centru Kabula, na kamenitim obalama istoimene reke, narkomani se okupljaju da bi kupili i konzumirali heroin, na mestu koje je sinonim za bedu i propadanje. Usred bela dana, desetak odraslih muškaraca i tinejdžera sede u parovima, sa kapuljačama na glavama, pušeći i ubrizgavajući drogu, a među njima su i jedan lekar, jedan inženjer i jedan prevodilac.Tarik Sulejman iz lokalne organizacije za zavisnost od droge „Nadžat”, redovno dolazi ovde u pokušaju da ubedi zavisnike da počnu sa lečenjem.„Već gubimo svoju decu u samoubilačkim ili bombaškim napadima, ali je zavisnost od narkotika sada još jedna vrsta terorizma koja ubija naše sunarodnike”, kaže on.Džavid (18), poreklom sa severa Afganistana, koristi heroin već 10 godina, a na drogu ga je navukao stric dok je bio mali, kako bi bolje radio u polju.„Mrzim svoj život. I svi me mrze. U ovim godinama bi trebalo da učim školu, a ja sam narkoman”, kaže on.Otac mu je umro, a bolesna majka, u stalnoj brizi za njega, prosi na ulici da bi mu platila dnevnu dozu droge kako on ne bi krao od drugih i strahuje da će joj sin, posle njene smrti, skončati u snu ispod mosta zajedno sa drugim narkomanima.Takva je sudbina većine teških zavisnika, koje policija svakodnevno tuče i rasteruje, a ponekad ih i baca u reku.U trenutku kada se Afganistan suočava sa toliko problema na tako mnogo frontova, izgledi da pobedi u ratu protiv droga čine se jednako neizvesnim.
