RIČMOND - Herson Tores (21), osumnjičen za pljačku nekolikok banaka, u javnost je izašao s neverojatnom pričom o tajnom agentu koji ga je uvukao u svet kriminala. Da li je reč o maestralnoj prevari ili ga je špijun zaista angažovao, za sada, nije jasno.
U sobi bez prozora policijske stanice u saveznoj državi Virginiji prošlog juna, dvojica detektiva su pokušavala da slome Hersona Toresa, koga su video snimci povezivali sa dva pokušaja pljačke banke koja su se dogodila u samo nedelju dana.
Mršavi Tores do tada nije imao dosije, bio je veoma nervozan i nije želeo da razgovara. Detektivi su mu pokazali slike oca i braće i kazali mu da bi mogao da dobije 25 godina robije.
Tores ih je pogledao i rekao: "Ako vam kažem šta se zapravo dogodilo, nećete mi verovati".
Tores je zaplakao i kroz suze ispričao neverovatnu priču o tome kako ga je angažovala DIA (Defence Intelligence Agency), manje poznata grana američkih špijunskih službi koja se bavi obučavanjem stranih špijuna, kako bi sudelovao u tajnom programu testiranja sigurnosti banaka u Vašingtonu, a na njemu je bilo da opljačka šest banaka u četiri dana.
Tores je ispričao sve o Teu, čoveku koji ga je zaposlio i izdavao mu naredbe, iako ga Tores nikada nije vidio.Policajci su pobesneli. Optužili su ga da je izmislio baš najluđu priču koju je mogao. Ali Tores je išao dalje. Rekao im je da pregledaju njegov mobilni telefon i pronađu poruke koje mu je Teo slao, a dao im je pristup i svom Fejsbuku i rekao im da iz njegovih kola izvuku pismo koje je dobio od DIA koje mu garantuje imunitet.Policajci su ga strpali nazad u ćeliju i počeli da pregledaju dokaze. Do kraja večeri više nisu bili sigurni što se događa i da li ih Tores laže ili ne.
Toresov ulazak u tajni svet testiranja sigurnosti banaka počeo je nekoliko dana ranije. Taman kada se vratio kući s posla u skladištu obližnje prodavnice, na mobilni mu je stigla poruka stare prijateljice. "Hej, imam posao za tebe koji se plaća 25 soma", napisala je Karolina Vilegas. "Šta treba da uradim", pitao je Tores. "Da opljačkaš banke", stigao je odgovor.
Slatko se nasmejao, misleći da se radi o šali, ali Vilegas ga je nazvala nekoliko minuta kasnije objašnjavajući da se radi o državnom poslu koji je potpuno legalan.
Tri sata nakon razgovora Tores je ušao u terenac svoje prijateljice koju nije video od srednje škole. Vilegas je bila na telefonu, a na zadnjem sedištu su bile uniforma i čizme koje su joj ostale otkako je odslužila vojni rok. Predala mu je telefon i predstavila mu čoveka s druge strane linije.
Teo nikada nije rekao kako se preziva. Objasnio je Toresu da radi za vladu i da bi želeo da Tores sa njim testira sigurnost banaka. Plan je bio jednostavan: Teo bi mu rekao koju bi banku trebalo da poseti. Poslovođi banke Tores je zatim trebalo da preda papirić kojim zahteva novac. Naoružani čuvari, pretnje da će pozvati policiju ili čekanje novca duže od pet minuta bili su znak Toresu da pobegne. Ako bi otišao s novcem, bio bi plaćen 25.000 dolara. Ako ne bi uspeo, dobio bi 2.500 dolara za sudelovanje. Ako bi ga uhapsili, Tores je imao samo da ćuti, a federalni agenti bi ga izvukli za 24 sata.
“Da li je ovo stvarno?”, pitao je u neverici Tores. Teo je bio uverljiv. Celu operaciju, ponovio je opet, odobrile su vlasti. Čak mu je i izneo neke detalje iz Toresovog privatnog života, pokušavajući da ga uveri da je prošao rigoroznu kontrolu pre nego što je odabran.
Istražni organi nastavljaju sa proverom Toresovih navoda kako bi se utvrdilo da li je zaista bio angažovan od strane tajnog agenta.
