BERLIN - Američki predsednik stiže večeras u Berlin u, kako mnogi ocenjuju, najvažniju posetu godine, tokom koje će, praćen najvišim merama sigurnosti i angažmanom 8.000 nemačkih policajaca, razgovarati s najvišim zvaničnicima te zemlje i, pola veka posle svog prethodnika Džona Kendija, održati govor ispred Brandenburške kapije, simbola mira.
Obama stiže sa suprugom Mišel i ćerkama, kojima je ovo prvi dolazak u Berlin. Kada je reč o ovoj poseti, koja će kako su precizni Nemci izračunali, trajati 25 sati i 40 minuta, stanovnici oko Brandenburške kapije, Potsdamskog trga i dvorca Šarlotenburg moraće da "zamandale" svoje prozore i to na, kako ističu nemački mediji, 32 stepena Celzijusovih.
Stepen sigurnosti 1+
Za Obamu važi stepen sigurnosti "1+", s njim u Berlin stiže i više pancirnih limuzina "kadilak" koje nose registarske tablice USA1, oko hotela "Ric", gde će biti smešteni gosti, tri susedna restorana će biti zatvorena, unjegovoj blizini se uvek mora nalaziti i jedan antinuklearni bunker, a u njegovom autu, nazvanom "Zver", boce sa krvlju njegove krvne grupe....
Kada Obama večeras bude sleteo u Berlin, u kome među brojnim nacijama živi i do 20.000 Amerikanaca, gradom će vladati najviši stepen sigurnosti, biće zatvoreni vazdušni prostor, zašvajsovani poklopci na kanalizacijama, snajperisti na krovovima i blokirane ulice - što je mali deo poznatog, od ukupnih mera sigurnosti, o kojima policija ne daje nikakve detalje.
Iskustvo govori da su sve oblasti koje će predsednik posetiti - od aerodroma, rezidijalnog dvorca Belvi, do Kancelarske službe, Brandenburške kapije, dvorca Šarlotenburg pretraženi, uz angažman ekspertata za eksplozive i sumnjive predmete i ronioca za dno reke Špre. Osim toga grad se i komercijalno priprema za ovu posetu, pa se tako, prenose mediji, američka zastava može kupiti za 60 centi.
Američka pa nemačka himna
To su samo neke od činjenica vezane za posetuameričkog predsednika, čijem govoru će smeti da prisustvuje i mala Ecem, devojčica iz Gelzenkirhena, obolela od raka, koja je, kako prenose mediji, od svog mesta do prestonice putovala šest i po sati autobusom.
Nemački mediji saznaju da će državni orkestar prvo svirati američku, pa onda nemačku himnu, da je protiv Obame do sada najavljeno šest demonstraciija, da će u dvorcu "Belvi" i pred Brandenburškom kapijom biti đaci škole "Džon Kenedi", da će u blizini biti i predsednikova polusestra Auma Obama, koja je u Nemačkoj doktorirala.
Prvi muž domaćin prvoj dami
Takođe, mediji prenose da za vreme njegovog govora ispred Brandenburške kapije neće niko biti pušten, ali i da će gradonačlenik Berlina, popularni Klaus Voverajt biti bez svog partnera tokom posete, da je prva dama Amerike planirala šoping, da će joj domaćin biti muž kancelarke Angele Merkel, profesor Joahim Zauer, koji će joj pokazati memorijalni centar stradalim Jevrejima, Bundestag, muzej Berlinskog zida i druge znamenitosti.
Obamu u Nemačkoj čekaju ozbiljni sagovornici s još ozbiljnijim temama, susret, najverovatnije, u četiri oka s kancelarkom Merkel, ali i "blic" razgovor i sa njenim "izazivačem", kancelarskim kandidatom socijaldemokrata Perom Štajnbrikom i govor pred oko 4.000 pozvanih gostiju ispred Brandenburške kapije.
Prema najavama iz Berlina, Obama će se, manje od 100 dana od nemačkih sveznih izibora, sastati i sa "izazivačem" Merkelove, a analitičari kažu da to nije ništa neuobičajeno, odnosno, da je već u tradiciji da američki predsednik prima nemačke kancelarske kandidate i podsećaju na bivšeg kancelara Gerharda Šredera, koji je, kao kancelarski kandidat, bio u poseti kod tadašnjeg američkog predsednika.
Obama je poslednji put bio u junu 2008. godine u Berlinu, kao predsednički kandidat i tada mu se, u nameri da govori ispred Brandenburške kapije, "isprečila" Merkelova. Sada se postavlja pitanje da li je on nju, iz tog razloga, pustio da čeka dugih pet godina do ponovnog dolaska u Berlin ili je taj dugi period samo znak američkog zaokreta od Evrope ka Aziji, kako veruju pojedini analitičari.
Merkelova i Obama se, međutim, dobro poznaju i najmanje dvanaestak puta do sada su imali susrete u "četiri oka" o svim važnim svetskim i bilateralnim temama, kaže se u Berlinu i ističe da će ovaj put situacija u Siriji i Avganistanu, kao i na Bliskom istoku i početak pregovora o transatlanskoj zoni slobodne trgovine, kao i sporna afera ""Prizma"" i američki, džinovski sistema nadgledanja, koji baca senku na ovaj najvažniji politički susret, biti dominantne teme razgovora i ocenjuje da ""obamomanija"" više nije prisutna, kao nekada.Kako se, međutim, Obama i Merkelova slažu i da li je on njoj zaboravio Brandenburšku kapiju, pitanje je koje se postavlja i pet godina posle tog događaja.
"U ovom današnjem svetu radi se o interesima, a neprijateljstvu", objasnio je Džim Štajnberg, biši vize-državni sekretar Amerike i "svedok" više susreta Merkel-Obama.
Uprkos svim razlikama između Obame i Merkelove i njihovih viđenja mnogih svetskih problema, skoro je nezamislivo da bi njoj jedna ""antiamerička reč"" mogla da pređe preko usta, kažu analitičari nemačko-američkih odnosa, ukazujući da dobri odnosi sa Amerikom za nju, na određeni način, predstavlljaju državni rezon, bez obzira ko vlada u Beloj kući.U međuvremenu je nemačcka moć ono što se ne može ni prevideti ni zaobići.
"Nemačka moć je u poslednje četiri godine enormno porasla", ocenjuje odlazeći američki ambasador u Berlinu Filip Marfi, a mediji pišu o nemačko-američkim odnosima koji su na nivou ravnopravnih partnera.
Kada je reč o Merkelovoj, koju 22. septembra čekaju savezni izbori, a ankete kažu da je ona apsolutni favorit i Obami, analitičari ukazuju da su njih dvoje realisti,koji su shvatili da se u svetu ništa ne može dogoditi bez Amerike, a u Evropi bez Nemačke i ta ocena bi, možda, najbolje mogla da prikaže nemačko-američke odnose.
Merkelova i Obama imaju razlike u viđenju nekih aktuelnih političkih problema, ali i rešenja, a to se, pre svega, odnosi na oblast finansija, gde, uprkos puno američkih pokušaja, Merkelovu još niko nije ubedio da odustane od čelične štednje, kao načina rešenja evro-krize. To je posebno lane bilo vidljivo, kada je kriza evra zakočila američki izvoz i kada je čvrti stav Merkelove važio kao opasnost za Obamin reizbor, podseća se u Berlinu.
Amerikanci kritikuju i nemački tvrdi stav u pitanju useljeničke politike i Obama, saznaju mediji, teško može da shvati zašto jedna "stara" Nemačka ne počne u celom svetu da animira za dolazak visokokvalifikovane radne snage.
Zabrinutost Merkelove da bi time društvo moglo da bude preopterećeno i da bi proces prilagođavanja stranacamogao biti težak, za Obamu, izgleda, nikada nije bilo ubedljivo objašnjenje, tvrde analitičari, a istraživači javnog mnjenja - da se, uprkos razlikama, Obaminoj poseti, ipak, raduje većina Nemaca - njih 53 odsto.
