DA LI JE MODERNI FAŠIZAM VEĆ STVOREN ILI SUVERENISTI PREUZIMAJU KONTROLU?! Struka analizira: "Niko ne može da uništi EU!" Šta znači jačanje ultradesnice?
Jačanje ultradesničarskih partija u Evropi je nova realnost. Slobodarska partija Austrije dobila je mandat za formiranje nove vlade, što bi bila prva vlada krajnje desnice od Drugog svetskog rata u toj zemlji. Ultradesno skrenule su Nemačka, Francuska, Poljska i Španija. Gosti specijalne emisije "Puls Srbije vikend" koja se emituje na Kurir televiziji, Darko Obradović, Centar za proučavanje globalizacije, Milan Antonijević, pravnik, Stefan Srbljanović, predsednik SKOP i Nebojša Obrknežev, politički analitičar, govorili su na ovu temu i pokušali da razjasne da li je jačanje ultra desnice "samo" radikalni protest birača ili je moderni fašizam već stvoren.
Obrknežev se osvrnuo na trend porasta desničarskih partija u Evropi, naglašavajući primere poput nemačkog AfD-a, koji je svoju podršku povećao sa 11% na 20%, i Đorđe Meloni, italijanske premijerke, koja je od 4,4% glasova došla do 26% i preuzela vlast.
- Meloni je autentična desnica, evroatlantska desnica, i njen primer pokazuje da desničarska ideologija ne mora biti u suprotnosti sa evropskom solidarnošću i podrškom Ukrajini. Italija, pod njenim vođstvom, izdvojila je milijarde evra pomoći Ukrajini u borbi protiv ruske agresije - rekao je Obrknežev, dodajući da je ključna razlika u tome kako te partije upravljaju svojim politikama nakon dolaska na vlast.
Obradović je dodao kako često postoji raskorak između predizbornih obećanja i realnosti nakon preuzimanja vlasti:
- Đorđa Meloni je u kampanji isticala konzervativne vrednosti i čak tvrdila da hrvatska obala pripada Italiji, ali nakon dolaska na vlast, takva retorika je nestala. Fokus joj je postao pragmatičniji, posebno u rešavanju ekonomskih pitanja i odnosa sa Kinom - kazao je Obradović. On je posebno istakao njenu kritiku kineskog ekonomskog uticaja:
- Kinezi su nam obećavali investicije, a zapravo su izvozili čarape i jabuke. Meloni je među prvima ukazala na neuspehe tog partnerstva.
Sa druge strane, Antonijević je naglasio da su migracije možda najveći izazov koji je testirao evropske vrednosti solidarnosti i mira:
- Mnoge desničarske partije su ovu situaciju iskoristile za privlačenje birača, posebno mladih putem društvenih mreža -izjavio je Antonijević.
Voditeljka je postavila pitanje da li jačanje desnice znači kraj Evropske unije kakvu poznajemo. Obrknežev je na to odgovorio:
- Ni Meloni, ni Marin Le Pen ne teže razbijanju EU. Naprotiv, svedoci smo preispitivanja evropskog projekta, a ne njegovog uništavanja.
Diskusija se proširila i na pitanje odnosa velikih sila. Obrknežev je podsetio na značaj evropskih vrednosti u kontekstu globalnih izazova. - Evropa se suočava sa spoljnim pritiscima, ali ostaje verna ideji solidarnosti i demokratskih vrednosti. Čak i sa porastom desnice, Evropski parlament nije zabeležio značajan rast ekstremnih desničarskih snaga - kazao je.
Tema uspona desnice u Evropi često se predstavlja kao nezaustavljiv talas koji će promeniti političku scenu. Međutim, analitičari smatraju da su ovakve tvrdnje preuveličane. Antonijević naglašava da na izborima za Evropski parlament nije bilo značajnog rasta desničarskih opcija.
- Priče o dolasku suverenizma, slobodarstva i novog talasa desničarskih ideja nisu u skladu sa stvarnošću. Rezultati izbora pokazuju da ne postoji značajan rast ekstremne desnice. Međutim, narativi o njihovoj popularnosti i dalje dominiraju, čime se stvara percepcija koja ne odgovara činjenicama - objašnjava Antonijević.
Društvene mreže igraju ključnu ulogu u širenju ovih ideja, posebno među mladima. Prema njegovim rečima, desnica koristi jednostavne i brze poruke koje lako dopiru do publike.
- Desnica je mnogo uspešnija u komunikaciji sa glasačima. Oni nude jasne podele, mi i oni, kao i brza rešenja za kompleksne probleme. Društvene mreže dodatno pojačavaju taj uticaj, posebno među mladima - dodaje Antonijević.
Obradović primećuje i paradoks u percepciji evropske stvarnosti.
- Nemci za Božić dobijaju dve plate, dok se u Rusiji isplaćuju stanovi za poginule vojnike. Ipak, deo javnosti veruje da se Evropa raspada i da se suočava sa gladom i siromaštvom. To je rezultat propagande koja uspeva da plasira potpuno iskrivljenu sliku realnosti - zaključuje Obradović.
Pored širenja desničarskih ideja, propagandni narativi doprinose dubokoj podeljenosti društva. Srbljanović upozorava da se svaki stav u javnom prostoru brzo svrstava u jedan od dva ekstremna tabora.
- Danas je gotovo nemoguće izneti mišljenje bez rizika da budete etiketirani. Ako kritikujete Rusiju, odmah ste prozapadno orijentisani; ako govorite o britanskom uticaju, postajete "engleski čovek". Ova polarizacija nije korisna za društvo. Neophodno je smanjiti podele i omogućiti objektivnu debatu - ističe Srbljanović.
On naglašava i potrebu za racionalnim sagledavanjem ekonomskih problema u Evropi.
- Da, Nemačka se suočava sa izazovima, ali njihova privreda i dalje raste po stopama koje su nepojmljive za Balkan. Pad od 0,1% nije znak raspada Evrope, već prilika za redefinisanje prioriteta - dodaje Srbljanović.
Analitičari se slažu da je ključni izazov za društvo u Srbiji i šire povratak objektivnom i neutralnom sagledavanju stvarnosti.
- Moramo da odbacimo propagandu i vratimo se činjenicama. Samo tako možemo razumeti globalne izazove i pronaći rešenja koja će doneti stabilnost - zaključuje Obradović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj