"UZELI SU 45 MILIONA FUNTI, A OTKRIĆE SLUČAJA SA 4.500 ŽENA I DALJE IZAZIVA JEZU" Mogu li ova dva skandala gurnuti najveće ostvo na svetu ka Trampovom zagrljaju
Kada je reč o temama na stolu o kojima će se odlučivati na Grenlandu - školama, zdravstvu, nezavisnosti - izbori u utorak "nisu tako izuzetni", kaže grenlandski političar Aja Kemnic Larsen. Pa ipak, oni će potencijalno biti najznačajniji u istoriji ovog arktičkog ostrva.
Ono što ove opšte izbore čini drugačijim od bilo kojih drugih, kaže član danskog parlamenta Inuit Atakatigit, jesu svetla globalnih reflektora na njima.
Fiksacija Donalda Trampa za preuzimanje Grenlanda „na ovaj ili onaj način“, kako je rekao, znači da SAD – i kao rezultat toga, svet – gledaju izbore na Grenlandu kao nikada ranije.
Danska, koja je vladala sada autonomnom teritorijom kao kolonijom do 1953. godine i koja nastavlja da kontroliše svoju spoljnu i bezbednosnu politiku, takođe poklanja neviđenu pažnju iz straha da će izgubiti ključni deo svog kraljevstva.
Čak i pre Trampove inauguracije u januaru, on je agresivno raspravljao o obnovljenoj verziji svoje prve ideje o „kupovini“ Grenlanda – koji njegova administracija vidi kao dragocenu prednost zbog njegove strateške lokacije i značajnih prirodnih resursa – ovog puta uz pretnje vojnom akcijom i carinama ako Danska ne popusti. Ovo je usledilo nakon privatne posete prestonici njegovog sina Donalda Trampa mlađeg, koju je njegova pratnja prenosila širom sveta na društvenim mrežama, uprkos privatnom putovanju.
Među biračkim telom u kojem se malo anketira, analitičari nerado predviđaju da li će koalicija koju predvodi grenlandski premijer Mute Egede, (vladajuća demokratska socijalistička partija koja se zalaže za nezavisnost) ostati na vlasti. Nalerak, najveća opoziciona partija Grenlanda, dobija na snazi svojim istaknutim glasom za nezavisnost i otvorenost za saradnju sa SAD.
Društvo se oseća podeljenije tokom ovih izbora, kaže Kemnic Larsen. Takođe postoji gnev javnosti zbog dokumentarnog filma danske televizije DR koji tvrdi da je Danska zaradila ekvivalent do 400 milijardi danskih kruna (45 milijardi funti) od grenlandskog rudnika kriolita između 1854. i 1987. Neki kritičari su tvrdili da je iznos netačan, jer u dokumentu sa Grenlanda nisu uključeni troškovi. Prema anketi za grenlandske novine Sermitsiak, više od trećine birača kaže da će njeni nalazi uticati na njihov glas.
Ovo dolazi pored drugih nedavnih otkrića o navodnom maltretiranju Grenlanđana od strane države Danske. Ovo uključuje skandal u kojem je 4.500 žena i devojaka navodno dobilo kontracepciju bez njihovog znanja ili saglasnosti između 1966. i 1970. Egede je nedavno skandal označio kao genocid. A danska vlada je nedavno napravila preokret u korišćenju kontroverznih testova „roditeljske kompetencije“ na grenlandskim porodicama, što je dovelo do odvajanja mnoge inuitske dece od roditelja.
Na Grenlandu pravo glasa ima oko 40.000 ljudi.
Za razliku od reakcije u Kopenhagenu, koja je prešla u krizni režim zbog Trampovih očiglednih pretnji, mnogi u Nuuku su videli Trampovo interesovanje za Grenland sa zbunjenošću i nadom da bi to moglo da se iskoristi za pregovore o boljem dogovoru sa Danskom ili da se obezbedi brži put ka nezavisnosti.
Rasmus Leander Nielsen, šef Nasifika, centra za spoljnu i bezbednosnu politiku Univerziteta Grenlanda, rekao je da su to izbori svakodnevne politike koji se sukobljavaju sa geopolitičkim pitanjima u vezi sa Trampom.
- Imate da se ta dva narativa nekako sukobljavaju. Vidimo da se različita dinamika odvija u različitim pravcima, ali je takođe veoma nepredvidivo šta će se dogoditi - kaže on.
Ono u šta je siguran jeste da, iako bi moglo biti referenduma o nezavisnosti u narednom izbornom ciklusu, malo je verovatno da će Grenland postići nezavisnost u naredne četiri godine, već da bi sve moglo potrajati deceniju ili duže.
Među verovatnijim scenarijima, smatra on, jeste da će Grenland pokušati da ponovo pregovara o svom odnosu sa Danskom u okviru kraljevine.
- Sada sa pojačanim tenzijama, Grenland ima prilično dobre karte u svojim rukama i mogao bi da argumentuje da treba da urade nešto drugačije od statusa kvo - precizirao je.
Dru Horn, član Trampove administracije i izvršni direktor kompanije GreenMet sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da postoje „desetine milijardi“ dolara koje su spremne da se odmah ulože na Grenland.
Tom Dans, Trampov bivši komesar za Arktik i investitor, rekao je da, iako se ne može zaraditi „brzo” – rudarstvo je, kako kaže, dugoročan posao – ovo je „uzbudljivo vreme” za Grenland.
Kurir.rs/Gardijan
