AMERIČKA VOJSKA SE SPREMA ZA VIŠENEDELJNE OPERACIJE PROTIV IRANA! Tramp dao rok Teheranu: "U suprotnom slede vrlo traumatične posledice"

Američka vojska priprema se za mogućnost dugotrajnih, višenedeljnih operacija protiv Iran ukoliko predsednik Donald Tramp naredi napad, izjavila su za Rojters dva američka zvaničnika.

Diplomatija u Ženevi i upozorenja iz Vašingtona

Američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner sastaće se u utorak sa iranskim predstavnicima u Ženevi, dok će predstavnici Omana delovati kao posrednici.

Državni sekretar Marko Rubio upozorio je u subotu da, iako Tramp preferira postizanje sporazuma sa Teheranom, "to je veoma teško izvodljivo".

Gomilanje američkih snaga na Bliskom istoku

U međuvremenu, Tramp je rasporedio dodatne vojne snage u regionu, što je izazvalo strahovanja od nove vojne akcije. Američki zvaničnici su u petak saopštili da Pentagon šalje još jedan nosač aviona na Bliski istok, uz hiljade dodatnih vojnika, borbene avione, razarače sa navođenim projektilima i drugu vatrenu moć sposobnu i za napade i za odbranu.

Poslednje Trampovo upozorenje Iranu

Govoreći nakon vojnog događaja u bazi Fort Brag u Severnoj Karolini, Tramp je otvoreno spomenuo mogućnost promene vlasti u Iranu, rekavši da "izgleda da bi to bilo najbolje što može da se desi".

Nije precizirao koga bi želeo na čelu Irana, ali je dodao da "postoje ljudi".

Tramp je ove sedmice rekao kako veruje da Iran želi dogovor i izrazio nadu da će pregovori biti zaključeni "u roku od mesec dana". U protivnom je zapretio "vrlo traumatičnim" posledicama.

- Razgovaraću s njima onoliko dugo koliko oni to budu želeli - dodao je, istakavši da će u slučaju izostanka dogovora preći na "drugu fazu", koja bi bila "vrlo teška" za Irance.

Ponovo je podsetio na američko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja tokom dvanaestodnevnog rata koji je Izrael pokrenuo u junu prošle godine.

Ograničene kopnene opcije

Tramp je ranije izražavao skepticizam prema slanju kopnenih snaga u Iran, ističući da je "poslednje što želite - kopnene trupe". Dosadašnje raspoređivanje američke vojne sile u regionu sugeriše pre svega opcije vazdušnih i pomorskih udara.

Sjedinjene Države su prošle godine uputile dva nosača aviona u region i izvele napade na iranske nuklearne lokacije. Operacija pod nazivom "Ponoćni čekić" bila je jednokratni napad, u kojem su stelt bombarderi poleteli iz SAD i gađali iranska nuklearna postrojenja. Iran je potom izveo ograničeni uzvratni napad na američku bazu u Kataru.

Veći rizici i moguća odmazda

Prema navodima zvaničnika, sadašnje planiranje je znatno kompleksnije. U slučaju dugotrajne kampanje, američka vojska bi mogla da gađa iranske državne i bezbednosne objekte, a ne samo nuklearnu infrastrukturu.

Stručnjaci upozoravaju da bi rizici po američke snage bili znatno veći, s obzirom na snažan iranski raketni arsenal. Takođe, iranski uzvratni napadi mogli bi da povećaju rizik od šireg regionalnog sukoba.

Iranska Revolucionarna garda zapretila je da bi, u slučaju napada na iransku teritoriju, mogla da gađa bilo koju američku vojnu bazu u regionu.

SAD imaju vojne baze širom Bliskog istoka, uključujući Jordan, Kuvajt, Saudijsku Arabiju, Katar, Bahrein, Ujedinjene Arapske Emirate i Tursku.

Izraelski stav i iranska opozicija

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu sastao se sa Trampom u Vašingtonu u sredu i izjavio da eventualni sporazum sa Iranom "mora da sadrži elemente koji su od vitalnog značaja za Izrael".

Iran je saopštio da je spreman da razgovara o ograničenjima svog nuklearnog programa u zamenu za ukidanje sankcija, ali je odbacio povezivanje tog pitanja sa raketnim programom.

Iranski opozicioni lider Reza Pahlavi izjavio je da bi američka vojna intervencija mogla da spasi živote i pozvao Vašington da ne troši previše vremena na pregovore sa iranskim verskim vlastima.

Sin svrgnutog iranskog šaha rekao je da postoje znaci da je iranska vlada na ivici kolapsa i da bi napad mogao da oslabi režim ili ubrza njegov pad.

(Kurir.rs/Reuters/Preneo: V.M.)