BEČ - Austriju kao alpsku zemlju posebno teško pogađaju klimatske promene, zaključak je prvog austrijskog izveštaja o činjeničnom stanju usled klimatskih promena. Na izveštaju je tri godine radilo više od 240 eksperata, koji su, kako je ocenio Ingmar Hebart, rukovodilac projekta, sačinili prvi nacionalni izveštaj o stanju usled klimatskih promena.
U narednih tridesetak godina Austrija će imati tropska leta, sa temperaturama i do pet stpenih višim od današanjih. Najtoplija tačka biće Beč, koji bi do sredine 21. veka mogao da ima čak 30 tropskih dana! Do kraja veka u najužem centru, bečkom Inenštatu, 1. bečkoj opštini prognozira se čak 50 tropskih dana.
Redovno merenje temperature vazduha je u Austriji počelo 1880. godine. Od tada je prosečna temperatura vazduha u državi porasla za dva stepena po Celzijusu. Ovaj rast je znatno veći nego u svetu, gde je prosečna temperatura porasla za 0,85 stepeni.
Dok će leta biti znatno toplija, za zimski period se prognozira više kiše, pogotovo u alpskim područjima. Količina kiše leti će se smanjiti za 31 odsto, ali će zato u zimskim mesecima porasti za čak 37 odsto. Poljoprivrednici će u narednim decenijama morati da budu mnogo fleksibilniji. S jedne strane, toplija klima će im omogućiti uzgoj kultura koje vole toplotu (kukuruz, vinova loza) u više područja u državi u kojima to do sada nije bio slučaj. S druge strane, u mnogim delovima Austrije razne letnje kulture neće ubuduće moći da uspevaju bez navodnjavanja.
Ekonomske posledice ekstremnih vremenskih prilika u Austriji su, prema izveštaju, već velike i protekle tri decenije značajno su se povećale.
"Imali smo samo u proteklih 11 godina dve katatstrofalne poplave“, ukazao je Hebert.
Ministar poljoprivrede Andre Ruprehter (Andrä Rupprechter, ÖVP) kaže da Austrija reaguje sveobuhvatnom strategijom na ovaj problem, na jednoj strani aktivnim merama zaštite klime, a na drugoj prilagođavanju klimatskim promenama i njenim posledicama, kao što je veća zaštita od poplava.
Milan Ilić/Tanjug
