BEČ - Park uzduž Dunavskog kanala u bečkom kvartu Rosauerlende (Roßauer Lände), u Alzergrundu (Alsergrund), 9. bečkoj opštini, dobiće u ponedeljak 13. oktobra naziv "Park Dijane Budisavljević“. Dijana Budisavljević je bila žena izuzetne humanosti, koja je u Drugom Svetskom ratu, iz fašističke Nezavisne Države Hrvatske, pre svega iz logora Jasenovac, spasila živote 12.000 srpske dece.
Tim povodom razgovarali smo sa Nedeljkom Savićem, politički aktivnim mladim Austrijancem srpskog porekla, od koga je krenula ideja o ovakvom oživljavanju sećanja na Dijanu Budisavljević, kao i sa Srđanom Mijalkovićem, predsednikom Srpskog prosvetnog i kulturnog društva "Prosvjeta“ u Austriji.
Prosvjeta je uspela, u saradnji sa austrijskim političkim strukturama, pre svega socijaldemokratama,konačno da realizuje svoju zamisao da se Srbi u Austriji, Beč i čitava Austrija oduže heroini kojana najbolji mogući način povezuje austrijsku i srpsku naciju.
"Pre tri godine mi se javila ideja da javno obeležimo sećanje na Dijanu Budisavljević. Prethodno sam čitao o njoj. O njoj je medijski izveštavala Srpska pravoslavna omladina u Inzbruku. Postalo mi je jasno da je Dijana, na žalost, još uvek nepoznata i u našoj javnosti, iako su u međuvremenu ulice u više gradova nekadašnje Jugoslavije, Inzbruku u Austriji dobili ime po njoj. Priča o njoj je veoma lepa, Dijana spaja zapravo više naroda: srpski, jevrejski, romski, nemački i hrvatski. Da nije imala dozvole i nemačkih oficira, ne bi mogla da izbavi decu, te da ih uputi u porodice na čuvanje, koje su većinom bile hrvatske", kaže Savić za Kurir.
On kaže da je genocid u NDH nad Srbima nešto najstrašnije što se dogodilo na Balkanu ikada i da smatra da se sećanje na delo Dijane Budisavljević mora čuvati.
"Shvatio sam da nije nemoguće da se po njoj nazove neka ulica ili park u Beču. Predložio sam to Prosvjeti, u koju sam se tek bio učlanio. To je odmah prihvaćeno, pa sam krenuo u akciju. S obzirom da je sedište Prosvjete u 3. bečkoj opštini, javio sam se opštinskoj skupštini ove opštine. Oni s mi odgovorili da je prezime Budisavljević teško izgovoriti na nemačkom. Napisao sam im zatim, argumentovano, na dve stranice, kako već postoje mnoge ulice u ovoj opštini čija imena je teško izgovoriti. Na ovo pismo mi uopšte nisu odgovorili“, kaže za Kurir Nedeljko Savić.
Savića to ipak nije demoralisalo. Obratio se Markusu Gremelu (Marcus Gremel), predsedniku socijaldemokratske omladinske organizacije Beča, koji je istovremeno i odbornik u 9.
bečkoj opštini.
"Gremel se oduševio idejom i tako je krenulo“, dodaje Savić.
Srđan Mijalković kaže da je Nedeljko Savić došao u Prosvjetu sa ovom idejom upravo u vreme kada su u ovom srpskom prosvetno-kulturnom društva razmišljali kako bi najbolje bilo obeležiti sećanje na Dijanu Budisavljević.
"Nedeljko je predložio konkretno rešenje. Formirali smo tim, slali podatke, odgovarali na korespondenciju, lobirali u bečkim strukturama. Tehnički deo posla nije bio jednostavan. Ipak, naš tim, na čelu sa Nedeljkom, uspeo je da iznese ceo posao“, kaže Mijalković.
U ponedeljak, 13. oktobra, u 10 časova prepodne, biće svečano imenovan Park Dijane Budisavljević. Tu će biti postavljena i posebna tabla o njoj, na nemačkom i srpskom jeziku, na latinici i ćirilici, kaže Mijalković, te dodaje:
"Na ovoj tabli će ukratko biti opisan rad Dijane Budisavljević i njenih saradnika, kao i njene zasluge. Ona nije samo oličenje humanizma, nego je i najbolji primer austrijsko-srpske saradnje. Dijana je bila udata za Srbina u teškim vremenima Drugog Svetskog rata u fašističkoj Hrvatskoj. Njeno delo se uzdiže iznad lokalnih i nacionalnih vrednosti. Smatramo da njeno delo treba biti nanovo vrednovano i mnogo šire, evropski i univerzalno. Davanje imena ovom parku je samo jedan skroman korak u tom pravcu", kaže Mijalković.
On ističe da je ovo pravi primer saradnje i kako se ona može ostvarivati na lokalnom nivou, u gradu, bez obzira na etničku, versku ili drugu pripadnost.
