BEČ - Sve aktuelne ankete pokazuju da će Socijaldemokratska partija (SPÖ) suočiti sa velikim padom, a Slobodarska partija (FPÖ) zabeležiti veliki rast broja glasova na bečkih izborima 11. oktobra. Štaviše, slobodarci su u Beču sada već za petama socijaldemokratima, koji nikada do sada nisu morali da strepe da li će biti neprikosnoveno najjača partija u Skupštini Beča, a sada su već u panici.
Prognoze analitičara su i da će ne mali broj austrijskih državljana srpskog porekla u Beču (kojih je više desetina hiljada), 11. oktobra glasati za slobodarce na čelu sa Hajncom-Kristijanom Štraheom. Ne bez razloga: Štrahe je jedini značajniji austrijski političar, a FPÖ jedina moćnija politička snaga u Austriji, koja javno podržava srpske nacionalne i državne interese, u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, i Srbe uopšte. Istovremeno, bečke socijaldemokrate nekritički ponavljaju uobičajenu, na Zapadu uvreženu priču o Srbima kao nacionalistima i glavnoj prepreci miru i blagostanju u BiH.
Iako je Beč već godinama "jedan od najvećih srpskih gradova", neverovatno je koliko je SPÖ, tradicionalno daleko najmoćnija partija u austrijskoj metropoli, zapostavila pridobijanje Srba kao politički faktor. Ilustracija za to je činjenica sa na socijaldemokratskoj listi kandidata za Skupštinu Beča nema niti jednog koji ima šanse da uđe u parlamentarne klupe. Naravno, ovde se Bečlije srpskog porekla samokritično trebaju pitati koliko su sami tome pridoneli, kako svojom individualnom političkom neaktivnošću, tako i institucionalnom inertnošću, bilo da je reč o krovnoj Zajednici srpskih klubova u Beču ili drugim organizacijama Srba, koje su dopustile da se SPÖ tako ponaša prema njima.
Socijaldemokrata Nidermilbihler ponavlja fraze o Dodiku i bosanskim Srbima
Bečke sociajldemokrate su ove nedelje još jednom pokazali da nemaju sluha za Srbe. Odmah posle bečkog sastanaka Štrahea 21. septembra sa predsednikom Republike Srpske, Miloradom Dodikom, sekretar bečke SPÖ, Georg Nidermilbihler (Georg Niedermühlbichler), objavio je saopštenje u kom je oštro iskritikovao njihovu saradnju:
"Susret Štrahea i predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, pokazao je još jednom da je FPÖ čvor evropske mreže desničara i nacionalista. Dodik ne samo da zagovara raspad Bosne i Hercegovine i pripajanje srpskog dela Srbiji, nego negira i genocid u Strebrenici. Termin sastanka Štrahea i Dodika takođe sve govori. 2014. je Štrahe posetio Dodika, nekoliko dana pre parlamentarnih i predsedničkih izbora u BiH. Sada srpski nacionalista dolazi u uzvratnu posetu, malo pre bečkih gradskih izbora", piše Nidermilbihler.
"Štraheova FPÖ je danas neumorni saveznik reakcionarnih, delom antidemokratskih snaga, ne samo u Evropi. Činjenica je da onaj ko glasa za FPÖ glasa istovremeno za desno-desničarsku mrežu", upozorava Nidermilbihler.
Činjenica je da je predsednik Republike Srpske u Beču javno izrekao preporuku Bečlijama srpskog porekla da glasaju za Štrahea i njegovu FPÖ. Ovo je paradoks, ali samo na prvi pogled. Iako je Dodikova politička partija Savez nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske, oni nemaju saradnju sa austrijskim socijaldemokratima. SPÖ jednostavno nema razumevanja za probleme i interese Srba, objasnio je Dodik u Beču.
Socijaldemokrata Štokinger razume Srbe, ne razume svoju SPÖ
Mišljenje da austrijske socijaldemokrate, uključujući bečke, nemaju dovoljno osećaja za probleme Srba, dele i neki austrijski socijaldemokrati. David Štokinger (David Stockinger), predsednik SPÖ u donjeaustrijskom gradu Švehatu kod Beča, koji za sebe kaže da je "trenutno na političkom bolovanju", napisao je odmah posle Nidermilbihlerovog saopštenja otvoreno pismo Nidermilbihleru u kom se kaže: 
"Dragi druže Nidermilbihleru!Takav kominike ne može da pošalješ, ako se, dozvolićeš ove reči, pojma nemaš o događajima u nekadašnjoj Jugoslaviji u poslednjih 25 godina, odnosno ako se ne želi dodatno razljutiti srpsku zajednicu u Beču. Upravo su Austrija, Nemačka, EU i NATO sebi natovarili veliku krivnju za raspad Jugoslavije i sa tim za bosanski građanski rat. Milorad Dodik je veoma popularan među Srbima u Republici Srpskoj, u Republici Srbiji i kod mnogih u dijaspori, zato što se u poslednjih deset godina žustro zalaže za prava RS u Bosni i ne dozvoljava da u BiH odluke donose kolonijalni očevi: EU, SAD i razne nevladine organizacije, personifikovane u "visokim predstavnicima".
Činjenica je da BiH više ne funkcioniše. Odgovor na to iz Sarajeva i Zapada (EU/SAD) glasi: ograničiti prava RS. Međutim, RS nisu bez razloga u Dejtonu data mnoga prava. Rat inače ne bi bio završen 1995. U centralizovanoj, Izetbegovićevoj Bosni Srbi nisu hteli da žive, razumljivo, kao ni mnogi Hrvati. Osporavati sada ova prava Srbima znači korak unazad, odnosno korak prema nasilju i ratu.
Objektivno gledano, zato je razumljivo da Dodik traži podršku za svoju politiku na Zapadu. Na žalost, SPÖ je proigrala prilike da uspostavi dobre odnsoe sa RS, kao što je to proigrala i po pitanju Kosova. Spoljnopolitički, SPÖ je potpuno pogrešno pozicionisana. Bez pogovora je izvršavala politiku priznavanja (novih država), kakvu su vodili EU i NATO. Ovo je dijametralno suprotno od dobre neutralne politike u eri Krajskog.
BiH/RS i Kosovo se mere dvostrukim aršinima, uz sudelovanje SPÖ. Čemu? Dodik je predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata, koji su pre više godina pokušali da uđu u Socijalističku Internacionalu. Bosanski Srbi su u SI pokušali da privuku pažnju za svoje stavove. SPÖ uopšte nije reagovala. Jedini od naših drugova koji se uvek pozitivno multivektorski angažovao na međunarodnom planu, na Kubi i drugde, je drug Konečny, koji je za to dobio orden Republike Srpske. Svi ostali ćute kao zaliveni. Sramotno.
Objektivno je, prema tome, da Dodik traži druge alijanse. To, naravno, odlično odgovara H.C. Štraheu i njegovom konceptu za bečke izbore. Napadati Dodika zato što se sastaje sa Štraheom je pogrešan i kontraproduktivan pristup, kao i napadati mnoge Srbe u Austriji, zato što im se Dodik sviđa. Morali bi se zapravo upitati: Šta je SPÖ činila pogrešno na unutrašnjepolitičkom, kao i na spoljnopolitičkom planu da je bacila toliko mnogo Srba u naručje FPÖ-u? Oni su svi nekada bili kod nas. Ovo je (napisano) samo za razmišljanje i podsticaj", završava pismo Štokinger, uz srdačsn i drugarski pozdrav.
