Zaplenjeno je nekih 50 komada oružja, uključujući automatske puške i sačmare. Policija je u saopštenju navela da je kuća pripadala 53-godišnjem muškarcu koji je "osumnjičen za nacističke aktivnosti", kako uživo tako i na internetu.
Komentarišući raciju, ministar unutrašnjih poslova Karl Nehamer rekao je da "dosledna akcija protiv desnog ekstremizma nije samo deo istorijske odgovornosti, već i jasno zagovaranje našeg demokratskog suživota u Austriji".
To nije bila prva akcija protiv navodnih neonacista u Austriji ove godine. U julu je policija zaplenila automatsko oružje i ručne bombe u koordinisanim operacijama protiv bajkerske bande čiji je vođa planirao da osnuje "miliciju uglednih2 koja bi "preplavila sistem".
Podrška nacizmu je krivično delo u Austriji. Najistaknutija neonacistička ličnost je Gotfrid Kusel, koji je 2013. osuđen na devet godina zatvora zbog propagiranja nacizma na internetu. To je bila njegova druga presuda.
Bernhard Vajdinger, koji proučava krajnju desnicu u Dokumentacionom arhivu austrijskog otpora u Beču, kaže da je kriminalizacija nacističke ideologije obezbedila da ona nije ni posebno jaka ni organizovana.
"Ali ono što imamo je veoma visoka učestalost pronalaženja oružja", rekao je on za CNN.
Neonacističke aktivnosti u Evropi se često povezuju sa bajkerskim bandama, organizovanim kriminalom i fudbalskim navijačima. U Austriji, grupa koja sebe naziva Besmrtni, prati klub Rapid Beč i povremeno na utakmicama razviju ratnu zastavu Rajha. U Italiji, navijačke grupe poznate kao Ultras usvajaju fašističke slogane i nadimke.
Austrijski neonacisti često se povezuju sa sličnim grupama u Nemačkoj, tvrde vlasti, jer sebe doživljavaju kao deo većeg nemačkog Rajha. Nakon zaplene još jednog arsenala oružja krajem 2020. godine, ministar unutrašnjih poslova Nehamer je govorio o vezama između pet uhapšenih pojedinaca i krajnje desnih ćelija u Nemačkoj, kao i o vezama sa organizovanim kriminalom i trgovinom drogom.
U Austriji, kao i drugde u Evropi, neonacistička scena uključuje virulentne vrste antisemitizma i antimuslimanskog rasizma.
NE PROPUSTITE
U januaru ove godine, austrijski reper Mr Bond je uhapšen i optužen za "proizvodnju i objavljivanje nacističkih ideja i podsticanje na mržnju". JEdna njegova neonacistička pesma korišćena je kao muzička potka dok je uživo prenošen smrtonosni napad na sinagogu u Nemačkoj 2019.
Taj napad je usledio godinu dana nakon što je trećina (35 odsto) Austrijanaca izjavila za CNN da su Jevreji u opasnosti od rasističkog nasilja u svojoj zemlji. Skoro polovina (45%) rekla je da je antisemitizam rastući problem u njihovoj zemlji. Nalazi su deo ankete ComRes/CNN koja je istraživala antisemitizam u sedam evropskih zemalja.
U Austriji, 12 procenata ljudi starosti od 18 do 34 godine reklo je da nikada nije čulo za Holokaust. Austrija je takođe imala najveći broj ljudi u anketi - četvoro od 10 odraslih - koji su rekli da znaju "samo malo" o Holokaustu. A trećina Austrijanaca (32%) rekla je da Jevreji imaju previše uticaja na poslovanje i finansije širom sveta, ponavljajući dugogodišnju antisemitsku priču.
Austrija se bori sa nasleđem antisemitizma na druge načine. Skoro 10 godina, statua Karla Luegera, gradonačelnika Beča s početka 20. veka, je bila u centru te nemirne istorije. Lueger je iskoristio antijevrejska osećanja u svojoj kandidaturi za funkciju, naglašavajući hrišćansku i germansku nadmoć, a Adolf Hitler mu se mnogo divio.
Bronzana statua, visoka četiri metra, je oštećena, ali još uvek stoji na istaknutom mestu na bečkom trgu. Gradske vlasti odlučile su ovog meseca da je ostave na tom mestu, ali da se ceo spomenik stavi u kontekst.
Jedna grupa koja je štitila statuu su Identitare Bevegung Ostereih (IBO) - austrijski ogranak evropskog pokreta koji sebe opisuje kao Identitariste. Njihov vođa, Martin Selner, obišao je statuu nakon što je na njoj ispisana reč "Sramota".
Selner je postao vodeće svetlo u Identitarnom pokretu koji se protivi masovnoj migraciji i želi da Evropa ima homogeni beli i hrišćanski identitet. Oni smatraju da ovaj identitet "rasprodaju" političke elite posvećene multikulturalizmu.
Austrijske vlasti su 2018. gonile njega i još 16 osoba koristeći zakone protiv mafije, optužujući ih za govor mržnje i zločinačko udruživanje. Posle vrlo praćenog suđenja su oslobođeni.
Još više štete za identitarizam u Austriji bilo je otkriće da su dobili donaciju od čoveka koji je izvršio napade na džamije u Krajstčerču na Novom Zelandu 2019. godine i da je Selner bio u kontaktu sa njim.
Selner je u video izjavi rekao da nema nikakve veze sa napadom i da će novac biti dat u humanitarne svrhe. Uprkos tome, kaže Bernhard Veidinger za CNN, ta veza je ozbiljno urušila ugled pokreta IBO u očima većeg dela javnosti.
Analitičari prave razliku između tradicionalnih neonacista - čije su aktivnosti zasnovane na nasilju i zločinu - i novonastalih identitetskih grupa, koje su političke. Pored Selnera i IBO u Austriji, oni uključuju Generation Identitaire u Francuskoj i Neue Rechte (Nova desnica) u Nemačkoj.
Međutim, i identitaristi i neonacistički ideolozi koriste teorije zavere koje su procvetale sa QAnon pokretom i protestima protiv vakcinacije. Selner je rekao da takve pokrete treba iskoristiti za jedino pitanje koje je zaista važno: otpor masovnoj migraciji.
U Beču, Gotfrid Kusel - koji je sada izašao iz zatvora - i drugi koji su ranije bili povezani sa neonacizmom, pridružili su se protestima protiv korona mera.
Vajdinger kaže da je primetno da su privukli i mlađu generaciju - ljude u dvadesetime. Takođe su počeli da organizuju sopstveni protest, prvi put posle mnogo godina, rekao je on za CNN.
Skoro 40.000 ljudi prisustvovalo je skupu u Berlinu u avgustu prošle godine u znak protesta protiv zatvaranja, ali i protiv "duboke države". Skup je bio značajan po broju grupa krajnje desnice koje su mu se pridružile (kao što je nemački pokret Rajhsburger) i po dodvoravanju tadašnjem predsedniku SAD Donaldu Trampu.
U video poruci, Selner je poručio demonstrantima da mogu da mobilišu "široku, patriotsku masu" za borbu protiv "velike strategije“ globalnih elita. Članovi grupe Rajhsburger pokušali su silom da uđu u parlament, što je bio simboličan čin koji je trebalo da podseti na nacističko paljenje Rajhstaga.
I u Nemačkoj i u Austriji, ekstremnije frakcije govore o "Danu X" – apokaliptičnoj fantaziji kada će se demokratske institucije urušiti u plimi nasilja i kada će se roditi neonacistička država.
To je bila stalna tema na Telegram kanalu Nordkrojca, nemačke grupe desničarskih ekstremista u kojoj su bili policajci i bivši vojnici. Druga takva grupa bila je Revolution Chemnitz, koja je planirala napad koji je osmišljen da ubrza "prekretnicu u istoriji".
"Mejnstrim" desnica
Postoji izvesno ideološko preklapanje između identitarističkih grupa i tradicionalnih desničarskih partija u Evropi, kao što su Partija slobode u Austriji, Nacionalni skup (ranije Nacionalni front) u Francuskoj i Severna liga Matea Salvinija u Italiji.
U julu, 16 partija krajnje desnice potpisalo je izjavu o budućnosti Evrope, upozoravajući da "evropske nacije treba da se zasnivaju na tradiciji, poštovanju kulture i istorije evropskih država, poštovanju evropskog judeo-hrišćanskog nasleđa i zajedničkom vrednosti koje ujedinjuju naše nacije".
"U trenutku kada se Evropa suočava sa ozbiljnom demografskom krizom sa niskim natalitetom i starenjem stanovništva, kreiranje politike u korist porodice trebalo bi da bude odgovor umesto masovne imigracije“, poručili su oni.
Selner i drugi identitaristi su koristili skoro potpuno isti jezik, upozoravajući na "veliku zamenu" u kojoj su beli Evropljani preplavljeni migrantima.
Bernhard Vajdinger kaže da identitaristi nude ono što on opisuje kao "kritičku solidarnost" Slobodarskoj partiji (FPO), koja dominira desnicom u Austriji. On kaže da je Slobodarska partija sada u opoziciji u Austriji nakon što je bila deo vladine koalicije koju je nagnula dalje udesno, lišavajući IBO teritorije.
Neki članovi FPO-a su imali ambivalentan odnos sa neonacističkim rubnim pojavama u Austriji. Godine 2018, visoki zvaničnik Udo Landbauer podneo je ostavku na svoju funkciju zbog povezanosti sa jednom neonacističkom grupom. Landbauer je negirao da je znao za antisemitski i neonacistički sadržaj u knjizi koju je objavila grupa.
Evropska krajnja desnica je podeljeno okruženje, gde se politički aktivizam i pozivi na nasilje preklapaju, a grupe brzo rastu i transformišu se. Veliki deo toga se dešava onlajn ili pod velom tajne, ali su sad dobili novi podsticaj - i u Evropi i u Americi - blokadama, obaveznom vakcinacijom i epidemijom teorija zavere.
Tamo gde se spajaju - barem u duhu - je u pitanjima kulturnog identiteta i migracije, koje grupe kao što je austrijska IBO smatraju neposrednom egzistencijalnom pretnjom.
U junu ove godine, austrijski parlament usvojio je zakon kojim se zabranjuju simboli IBO-a i druge grupe, "Austrijanci", dovevši ih tako u vezu sa terorističkim grupama.
IBO je na svom sajtu odgovorio da "Austrija na taj način delimično i namerno ukida demokratiju za dve patriotske grupe. Autokratski cenzori nas se neće otarasiti".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
