"Nema dijaloga s hrvatskom stranom o striktnoj graničnoj kontroli koju zahtevaju šengenski propisi, a kad bi se to dogovorilo onda bi i potreba za postavljanjem ograde na granici bila znatno manja", rekao je Pahor.
"Bez takvog dogovora s Hrvatskom žica sama po sebi neće omogućiti doslednu graničnu kontrolu koju nalaže Šengen", rekao je on ocenivši, međutim, da bi za uklanjanje žice bio potreban pristanak Nemačke i Austrije, te država na balkanskoj izbegličkoj ruti, kao i jasno definisana imigracijska politika EU koje za sada nema.
Budući da EU nema jedinstvenu izbegličku i imigracijsku politiku, slovenačka vlada se odlučila za bodljikavu žicu kako bi poslala poruku da preko Balkana u Evropu dolazi previše migranata, nije sama u stanju da im obezbedi humanitarno zbrinjavanje te da njihov broj postepeno treba smanjivati, naveo je Pahor.
On je ocenio da je odluka Cerarove vlade da se žilet žica postavi na delu granice s Hrvatskom koja je i granica Šengen u tom trenutku bila ispravna i neizbežna makar ona bila privremena te da će potreba za time prestati kad se za to stvore uslovi.
Govoreći o slovenačkoj spoljnoj politici i EU, Pahor je rekao da Slovenija mora da ostane u čvrstom jezgru evropskih država koje vode Nemačka i Francuska, odnosno u Evrozoni i Šengenu jer je to slovenački nacionalni interes. Prema Pahorovoj oceni, EU je pred iskušenjima koja prete dezintegracijskim procesima do kojih će doći ukoliko se ne postigne nova suglasnost na temelju odluke većine evropskih građana o reformi EU.
Njegova lična vizija je, kako je naveo, formiranje "Sjedinjenih Evropskih Država" čije članice bi bile tešnje povezane nego što su sada, prepuštajući još više svojih nadležnosti centru.
Ako do toga ne dođe, EU bi mogla da počne da se raspada ili deli na više delova, što bi značilo povratak na stanje kad su geopolitičke prilike vodile u sukobljavanje, a što za Sloveniju ne bi bilo dobro, zaključio je slovenački predsednik.
