Slovenci su oduvek živeli bolje od ostatka bivše Jugoslavije, a ulaskom u EU je još više odmakla od ostatka regiona. Tako je prošle godine prosečna plata u Sloveniji bila 1.015 evra, na vrhu regionalne liste, a najmanje su zarađivali u Makedoniji, u proseku svega 361 evro mesečno.
Prema poslednjim podacima (poslednji kvartal prošle godine), prosečna plaća u Hrvatskoj iznosila je 808 evra, u Crnoj Gori 529 evra, u Bosni i Hercegovini 434 evra, a u Srbiji 367 evra.
Slovenci su bolje plaćeni, ali manje nego pre godinu dana
Iako Slovenci mogu samo da se nasmeju na prosek svojih komšija, istina je i da je tamošnja prosečna plata za 15 evra niža nego pre godinu dana. Dakle, nije sve tako bajno ni u Sloveniji. I hrvatski prosek je manji za 12 evra u odnosu na godinu ranije. U Srbiji i Crnoj Gori beleži se rast plata, ali nije veliki.
Što se tiče BiH, prosečna plata nije se bitno menjala, ali - što bi rekao Alan Ford - zato su cene rasle.
"Možda je manji problem što smo plaćali više za osnovne životne namirnice, voće, povrće, mleko, ali poskupele su režije, lekovi, odeća, obuća, školski pribor. Sve je mnogo skuplje nego pre nekoliko godina", kaže medicinska sestra iz Sarajeva, koja sa suprugom i dva sina, osnovca, živi u sopstvenom stanu (još vraćaju kredit).
Potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u Federaciji BiH je 970 evra
Prema podacima iz oktobra prošle godine, sindikalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u Federaciji BiH iznosi 1.900 KM (970 evra) i skuplja je viša je za 100 KM u odnosu na 2016. godinu.
"Najviše su poskupeli prehrambeni proizvodi, i to hleb, gde je cena ostala ista, ali je gramaža manja, pa mlečni proizvodi", napominju iz Saveza samostalnih sindikata BiH.
"Prvo se odvoji za hranu, to je osnovno, a onda idu režije. Ali, nažalost, sve je više onih koji nemaju mogućnosti da izmire i jedno i drugo, pa onda izbegavaju da plaćaju režije. Tako upadaju u dužničko ropstvo", kaže Zoran Petoš, koordinator za rad s potrošačima Udruženja za zaštitu potrošača "Don".
"Slično je i u Hrvatskoj i u Srbiji. Vidimo da su u Hrvatskoj česte zaplene, kad ljudi zbog dugovanja ostaju i bez krova nad glavom. Ljudi upadaju u agoniju, okreću se u začaranom krugu. Počnu da traže novac kroz kredite, mikrokreditne organizacije, kod kamatara, bilo gde. I stanje postaje sve gore", napominje Petoš.
Zoran Petoš
Četvoročlana porodica u BiH mesečno mora da potroši više od 100 KM samo za hleb i litar mleka, a za kućne račune (struja, voda, komunalije, gas/grejnje) za stan od 40 kvadrata potebno je minimalno 160 KM i to leti. Zimi je, zbog grejanja, skuplja. Tako ispadne da je za punu potrošačku korpu, koja podrazumijeva samo dostojanstven, ali ne i luksuzan život, treba više od 2.000 KM, što je više od dve prosečne mesečne plaće.
Prosečna potrošačka korpa u Hrvatskoj iznosi oko 1.841 KM
(938 evra), ali ni to, naravno, nije dovoljno. Za punu, kvalitetnu korpu, prosečan Hrvat treba bi doda još najmanje 100 evra.
Potrošačka korpa u Srbiji iznosi nešto više od 1.016 KM (517 evra). Režije su, takođe, nešto jeftinije. Statistika kaže da u Srbiji više od 300.000 ljudi živi od minimalca - oko 170 evra mesečno.
Za četvoročlanu porodicu u Crnoj Gori potrebno je minimalno 1.564 KM (796 evra) mesečno - a plata iznosi polovinu te svote.
Kurir.rs/Dnevnik avaz
Foto: Dado Đilas
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Kurir TV: Šta se najviše kupuje u Srbiji?
