U Hrvatskoj 1. maj se obeležava simboličnim protestom Saveza samostalnih sindikata Hrvatske (S S SH) i Matica hrvatskih sindikata pod sloganom "Za reforme, za ljude".
U zemlji, koja se od ulaska u EU suočava sa velikim brojem iseljenika, pretežno mladih, iz koje je samo u 2016. otišlo 65.000 ljudi, simbolični sindikalni protest je organizovan sa zahtevom za pravedne plate i bolje uslove rada, dostojanstvenu starost, kvalitetno obrazovanje kao osnov razvoja i budućnosti, efikasan javni zdravstveni sistem dostupan svima, efkasno pravosuđe i javnu pravdu, te vraćanje poverenja građana u institucije, kao i promenu odnosa prema EU i unutar nje, odnosno Evropa za građane.
Istovremeno, u zagrebačkom parku Maksimir, gradonačelnik Milan Bandić je i ove godine organizovao podelu građanim više od 60.000 porcija pasulja. Ovako je to izgledalo prošle godine:
Na ulazu u taj park predsednik najuticajnije opozicione SDP, Davor Bernardić sa saradnicima, građanima Zagreba će deliti crvene karanfile.
Bosna i Hercegovina i Crna Gora su jedine dve zemlje nekadašnje Jugoslavije u kojima neće biti ni simboličnih protesta, već samo slavlja, što je izazvalo mnoge kritike javnosti.
Predsednik Sindikata solidarnost iz Tuzle, Sakib Kopić, u izjavi za regionalnu N1 tv rekao da "nije vreme za slavlje". "Danas su radnici robovi, u taj položaj su dovedeni izdajom sindikatai, izdali su radničku klasu, privatizovali su sindikat", rekao je Kopić.
Građane Mostara je jutros u 6.00 sati probudila tradicionalna ''Prvomajska budnica'', koja im je poželela dobro jutro.
A u prigodnom tekstu "Kako je Međunarodni praznik rada postao praznik roštilja, piva i muzike", analitičar Dragan Bursać za portal Klix.ba, između ostalog, kaže da to što "mi nakaradno shvatamo 1. maj, a onda i radnička prava, to je problem koji je radnički klasu doveo u sferu konačne bede".
Prvi maj je, nažalost, postao samo još jedan od neradnih dana, prilika za produženi vikend, odmor i beg od stvarnosti i da će upravo na Međunarodni dan rada, rad biti jedina tema o kojoj se neće pričati, piše ovaj portal.
Analitičar Srđan Puhalo konstatuje da celi region postaje region jeftine radne snage i svih mogućih problema koje to nosi, nepoštovanje radnog vremena, niska cena rada, to su sve ozbiljni problemi i nikad nam nije bio potrebniji neko ko će se boriti za radnička prava".
"Trebaju nam potpuno drugačiji sindikati koji će se boriti za prava radnika i koji će zanemariti etničke podele. To će se jednog dana morati desiti samo je pitanja kada i ko će biti taj ko će stati ispred radnika i početi borbu za njihova prava", smatra on.
Posle mnogo godina, u Makedoniji će 1.maj biti obeležen protestom najveće sindikalne organizacije S SM. Predsednik tig dindikata Darko Dimovski kaže da "veruje u neophodnost ovog protesta, ovog meseca i ovog marša"
.
Ove godine, pišu makedonski mediji, novo rukovodstvo S SM pokušava da ujedini najveću sindikalnu organizaciju u zemlji. Dimovski kaže da su pregovori sa vladom neophodni, ali da protest na ulici ima svoju poruku i težinu.
"Želimo da pokažemo snagu, želimo da pokažemo da postojimo, da postoje i da smo pravi, koji treba da pregovaraju o radnim pravima, jer smo doprineti poboljšanju ekonomije i životnog standarda u zemlji i da treba da nas smatraju ozbiljnim faktorom tripartitnog dijaloga", rekao je Dimovski.
Prvi protest S SM nije jedini najavljen u Makedoniji za 1.maj. Protestovaće i neke nevladine organizacije i udruženja zahtevajući promenu Zakona o izvršenju, jer smatraju da su stara rešenja i promene koje je predložila vlada u suprotnosti sa interesima socijalno ugroženih.
U Crnoj Gori nisu planirani prvomajski protesti, već je ovo samo još jedan od neradnih dana. A Marko Perković, generalni konzul SFRJ u Tivtu, podsetio je da je 1. maj slavljen u zajedničkoj nam državi, stihovima:"Drugarska se pesma ori, pesma koja slavi rad, srce gromko nek nam zbori, da nam živi, živi rad".
Perković za portal RTCG kaže da 1. maj, nažalost, mnogima čak i nije neradni dan.
"Jedni su ga se odrekli, jer im se umesto rada više isplatio nerad, drugima vrednosti koje on promoviše izgledaju danas kao utopija. Utopija koja je donedavno bila naša stvarnost, na kojoj nam je zavideo čitav svet. Nema više majskih uranaka, centralnih proslava, sindikalnih druženja, crvenih karanfila u reverima, prkosnih crvenih zastava. Nema više ni radničke klase, naveo je Perković, uz opasku da je sve to prodata zajedo sa fabrikama.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Facebook
NE PROPUSTITE
