"NE TREBA DA SE PRAVDAMO, VEĆ ODGOVORIMO" Bokan : Srbi su večiti krivci u regionu - Drašković: Svi pitaju da li je neko Srbin ili Hrvat, a ne da li je čovek
Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, dao je izjavu o muslimanima koja je uzburkala region.
O čemu je reč, kao i kako bi sve moglo biti protumačeno, bila je današnja tema emisije "Ni pet, ni šest" voditeljke Jovane Grgurević na Kurir televiziji.
Gosti današnje emisije su Veselin Drašković, Strateški centar za vitalnost nacije, Ivan Bošnjak, državni sekretar za ljudska i manjinska prava, Drago Bosnić, novinar, kao i Dragoslav Bokan, Institut za nacionalnu strategiju.
- Teško je pretpostaviti šta će biti sa tenzijama, ali mislim da one nisu potrebne nikome u regionu jer se svi suočavamo sa sličnim problemima, pa bi nam novi sukob doneo probleme koji bi samo pogoršali situaciju koja već nije laka. Ta zapaljiva retorika je došla sa druge strane, jer u Sarajevu postoji priča da se negira nečije srpstvo. Smatram da je ideja bošnjanstva napraavila pre svega muslimanima probleme - kaže Bosnić.
On dodaje da mnogi muslimani ne mogu da se identifikuju sa Bosnom, a kaže i da među njima ima i dosta njih koji se idetifikuju kao Srbi.
- Najmanje nam je potrebna podela na verskom nivou, jer mi imamo muslimane i u našoj zemlji koji su isti narod kao i mi. Ne treba stvarati probleme gde ih nema - kaže Bosnić.
Bokan veruje da je najvažnije da se ne pravdamo, već odgovorimo, pa je objasnio razliku:
- Odgovor ide u pravcu nacionalnih interesa, govorimo ono što nam odgovara. Pravdanje je preozbiljno shvatanje kritika naših neprijatelja upućenih nama. To je kao da objašnjavamo provalniku zašto nije dobro namešten stan u koji je upao - kaže on.
Bokan dodaje da su Srbi najnapadnutiji i najisprovociraniji narod, pa kaže da su Srbi uvek stavljeni da optuženičku klupu, bez obzira na vreme ili okolnosti u kojima se govori.
- Neprestano smo univerzalni krivci, samo zavisi na koje mesto nas stavljaju. Nekada o nama pričaju kao o kukavicama, smešni i jadni, a nekada pričaju da smo krvoločni gospodari rata. Mi smo na stubu srama i onda misle da ako napadneš Srbina imaš korist od toga - kaže Bokan.
On dodaje da oni veruju da ukoliko neko želi da se dokaže kao narod i država, treba da udare po Srbiji, pa kaže da se tako pokazuje i da je neko prevazišao diskriminaciju na rasnim ili verskim osnovama.
Bošnjak kaže da su ovo pitanja identiteta i sazrevanja kolektivne svesti, pa dodaje da je neprihvatanje istorijskih i političkih činjenica opasno:
- Videli smo tokom rata u Ukrajini da su najpotresnije scene bili prognanstva živih ljudi. Ne smemo u ovom trenutku dozvoliti da nas sukobi u svetu povuku. Ne treba ni da ćutimo, već aktivno učestvovati i objašnjavati kako stvari stoje je najbolje da objasnimo mladim generacijama sve o trenutnom stanju u regionu.
Bošnjak dodaje da je logično da svi moramo da se razlikujemo, ali da istorija pokazuje da smo najbolje živeli kada smo bili jedni uz druge.
- Svi smo imali žrtve i imamo svedočanstva da se mnoga groblja i danas ruše, ili su zarasla u šipražje. Ako smo iole duhovna bića, prvo ćemo posmatrati neoga kao ljudsko biće i našeg suseda - kaže Bošnjak.
Drašković kaže da u demokratskim pravima, ako se ludilo prikaže kao kulturološki fenomen, onda živite u ludnici:
- Nemate izbora. Prihvatili smo taj kompromis. Danas je lako optužiti, ništa lakše. Ali, ako raspravljate sa budalom duže od minut, niko ne pravi razliku. Već 40 godina pamet se u našoj sredini ne koristi kao činjenica ili obaveza. Da li je neko Srbin, musliman, Hrvat? Niko ne pita više da li je on čovek - kaže Drašković.
On kaže da veruje da smo došli do polu-pameti, polu-sveti i polu-kulture:
- Neproverene informacije postaju aktuelnost, a ta aktuelnost postaje nemir. Nikada ne znate kada ćete biti žrtva svoje naivnosti. Nismo mi ratovali jer nam se ratovalo, bilo nam je servirano kako jedina moguća šansa da probamo da preživimo.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
