Evo šta je između ostalog napisala pošto je bila iznervirana što su kaznili radnika kurirske kompanije dok je uručivao pošiljku
"Poštovana ,,PAUK SLUŽBO“ grada Banjaluke,
Obraćam vam se kao neko koga ste u subotu jako razljutili, moram priznati (zanimalo vas to ili ne). Tada ste krenuli da dižete auto pošte i kaznili ste čoveka koji je radio svoj posao, a koji pri tom nije imao obezbeđeno parking mesto (zgrada ga nema). Sigurno ćete pitati zašto se nije parkirao na najbliži parking, a ja ću vam reći zašto i zbog čega bi trebali imati više razumijevanja za ove ljude i ostale koji izađu iz svog auta na minut-dva, jer nema parking mesto u blizini.
Pazite sada jednu stvar, on je stao na ulicu (ne tako prometnu), kraj njega je mogao da prođe auto i iz jednog i iz drugog smera, nije se popeo na trotoar kao iks guzonja, maminih i tatinih sinova, ćerkica, bahatih mangupa koji auto kupe na kredit i parkiraju se nasred trotoara i to ne dužinom već širinom, kako bi se njihova ,,makina“ videla i to ispred kafića u kojem satima ispijaju jednu kafu, jer za više nemaju, ali bitno je da je na stolu ključ od merdže, džipine i sl. Tužna sam što tada niste tu da dignete njihovog četvorotočkaša koji je preprečio put meni sa detetom u kolicima i tako mi obezbedite šetnju sa detetom.
Ne, niste bili tu i morala sam iks puta da siđem na ulicu i molim Boga da me još jedan sličan mangup ne pokupi zajedno sa detetom, jer gle čuda, nema ni tog policajca koji je sa vama bio u subotu (i zaprijetio mi da će mi napisati opomenu za ometanje njihovog rada, jer sam im rekla da nemaju nimalo ljudskosti i pitala gde su kada gore već navedeni parkiraju svoje automobile).
Nema tog vrednog policajca kog ja ometam na mestu gde mangupi prođu 100 na sat naseljenim mestom da ga zaustave i kazne, ali zato će taj isti ili sličan njemu biti tu kada naiđe moj otac, komšija, prijatelj koji u džepu ima 20 maraka i krenuo je da kupi možda lek u apoteku, a nije imao da popravi žmigavac na golfu 2 i uzeće mu i tih 20 maraka, dodirnuti svoju kapicu (u vidu pozdrava) i pokazati mu da sada može da ide.
Znate šta je još tužnije? To što nisam samo ja ta kojoj se to svakodnevno dešava već, potpisujem, svakoj drugoj majci sa kolicima, svakoj starijoj osobi sa usporenom motorikom, detetu, invalidu koji se kreću trotoarima i naiđu na prepreku pomenutih mangupa. Zamislite samo kako je čoveku u invalidskim kolicima koji mora da siđe na ulicu, zaobići taj auto, a vrlo često i više tako parkiranih, a iza njega kolona automobila.
Kako mu je kad mora da se popne ponovo na taj isti trotoar koji bi moja baba Joka bolje napravila (bar bi spustila ivičnjak malo i na svakom napravila za invalide mogućnost penjanja), pa ne daj Bože ako ne uspe iz prve da se popne, jer ga točkovi vrate nazad, a iza njega “JARO“ se zaleteo 100 na sat kao da radi u Hitnoj, zapuca se u njega i nikome ništa.
Rekli bi šta će na ulici što nije išao trotoarom, jadan li je. Prije neki dan ste mi rekli: “Gospođo, odmaknite se, ne ometajte nas, mi samo radimo svoj posao. “Ma, ne radite vi svoj posao, dragi moji, bar se ja nisam uverila do sada u to svakodnevno gledajući nepropisano parkirane besne automobile koji su tu satima. Zar vi mislite da bih ja u subotu izletela iz kancelarije pokušavajući da vam objasnim da grešite, da ne mislim da bi većina ljudi želela ovo da vam kaže i da deli moje mišljenje?
P.S. Poštar se jeste nepropisno zaustavio, platio je svoju kaznu, s tugom u očima dao vama 30 od 40 maraka koje je imao u džepu, ali svi vi koji ste u subotu bili tamo ispali ste nerazumni i neljudi, po mom mišljenju (s kojim će se složiti svi koji mrze nepravdu). Osoba sam koja u lice svima kaže svoje mišljenje, a vama ću na papir da ne bih dobila opomenu za ometanje vašeg rada. Veliki pozdrav za vas od Marijane".
